lokacija: Apatin
objavljeno: 11.05.2018.
Autor: Jelena

Jazz stiže i u Apatin!

Zabava

The Hat Matters bend iz Sombora omogućiće da i Apatinci dožive potpuno nove čari subotnje večeri. Njihov nastup zakazan je za subotu, 12. maj, sa početkom u 21 sat i 30 minuta, u Klubu Damit + u Apatinu.  Rezervacije se mogu izvršiti na telefon: 065 877 20 28. Povedite sa sobom i one koji do sad nisu imali priliku slušati džez, sigurni smo da neće ostati ravnodušni.:)


The Hat Matters


Bend su osnovali eminentni somborski džezeri Rafael Juhas (klavijature) i Robert Sič (kontrabas) 2013. godine. Ubrzo im se priključuje i eklektični somborski bubnjar, Siniša Karalić. U formi trija, The Hat Matters je radio dve godine, sa gostujućim pevačicama ili pevačima.Tako nastupaju i 2014. godine na Greentown-u. Leta 2015, na nagovor bubnjara, u grupu ulazi i četvrti član, Siniša Kelić (gitara). Pored mnogobrojnih kvalitetnih svirki, bend je poznat i po svom originalnom i zanimljivom konceptu zvanom Jazzbuka (svirka koja uključuje goste, instrumentaliste ili pevače, ali i džez edukaciju - kratak pregled istorije,odnosno određenih segmenata bogate istorije džeza). Kvartet je održao više uspešnih Jazzbuka ove godine, na kojima su gosti bili neki od najcenjenijih i najkvalitetnijih džez muzičara u Srbiji:Vojislav Savkov (saksofon), Gabor Bunford Buga (saksofon), Dragoslav Fredi Stanisavljević (truba), Marko Đorđević (truba), Jaser Badawi (vokal, sopran saksofon).


Somborci i džez   


Sombor je oduvek važio za grad sa smislom za umetnost. U ovom gradu kultura je uvek na zavidnom nivou, i kada je u pitanju pozorište, i književnost, i muzika... U somborskim klubovima uvek možete naići na fantastične svirke, pa tako i muzičara koji neguju džez pravac.
Prvi somborski džez festival, Green Town Jazz Fest, održan je 2011. godine i iz godine u godinu privlači sve veću pažnju javnosti.
U vezi sa svim navedenim, ne čudi činjenica da je upravo Sombor taj koji je iznedrio veliki broj sjajnih džez muzičara.


Današnji trendovi u Srbiji


U našoj zemlji džez muzika, nažalost, ne može doći do izražaja od prezastupljene moderne novokomponovane muzike. Mladi u Srbiji retko slušaju džez, naročito u manjim sredinama.
U velikim gradovima, poput Beograda, Novog Sada, Niša, pa i Sombora, ovaj muzički pravac je itekako zastupljen. Upravo u pomenutim gradovima svake godine se održavaju itekako posećeni džez festival.
Globalni trend je da se džez muzika iz klubova sve više seli u koncertne dvorane. Ista situacija je i u našoj zemlji. Budućnost ovih festivala izuzetno je značajna za sam opstanak srpske džez scene.


O džezu


Džez (engl. jazz) je muzički žanr koji je nastao u afričkoameričkim zajednicama Nju Orleansa u SAD-u, u kasnom 19. i ranom 20. veku. Razvio se iz korena u bluzu i ragtamu. Od doba džeza iz 1920-tih, džez je počeo da biva prepoznat kao jedna od glavnih formi muzičkog izražavanja. On se zatim pojavio u vidu nezavisnih tradicionalnih i popularnih stilova, koji su svi povezani zajedničkim vezama afričkoameričkih i evropskoameričkih muzičkog porekla sa orijentacijom na izvođenju. Džez odlikuju sving i bluz note, vokali poziva i odgovora, poliritam i improvizacija. Džez ima korene u zapadno afričkom kulturnom i muzičkom izražavanju, i u afričkoameričkoj muzičkoj tradiciji uključujući bluz i ragtajm, kao i u muzici evropskih vojnih limenih bendova. Mada je osnova džeza duboko ukorenjena u crnačkom iskustvu Sjedinjenih Država, različite kulture su doprinele njihovom sopstevenom iskustvu i stilovima umetničke forme. Intelektualci širom sveta su pozdravljali džez kao „jednu od američkih originalnih umetničkih formi“.
Centralni instrument svakog džez-ansambla je bubanj sa pomoćnim udaraljkama, koji sa klavirom, gitarom i kontrabasom čini ritam-sekciju. Naročito se primjenjuju duvački instrumenti (saksofon, klarinet, truba i trombon, mada ponekad se koriste i flauta, oboa, rog i vibrafon). Veličina ansambla varira od trija do punog simfonijskog džez-orkestra, u kome svaki instrument može imati ulogu soliste. Dok u malim ansamblima svi instrumenti improvizuju na zadatu temu, džez-orkestar se služi pisanim aranžmanima, a improvizuju samo pojedini solisti.
Kako je džez uzimao maha širom sveta, on je poprimao različite nacionalne, regionalne, i lokalne muzičko kulturne uticaje, što je dovelo do nastanka mnogih posebnih stilova džeza, Nju Orleanski džez, ciganski džez, Kul džez, fri džeza, smud džez, latinski i afrokubanski džez, kao i drugi stilovi.

Muzičke karakteristike džeza


Osnovna karakteristika džeza je improvizacija, mada sav džez nije improvizacija već se sastoji od zadanih i improvizovanih delova. Tokom vremena improvizacija se razvijala. Ona je bila glavni element afričke i afroameričke muzike te se u početku izvodila na način poziva and responsa tj. način kod kojega se izmenjuju pojedinac i grupa. Kod rane bluz muzike isto tako je bio zastupljen način poziva i responsa, ali se u njoj improvizirao i tekst. U Nju Orleanskom džez stilu muzičari su naizmenično improvizovali melodiju, dok je u svingu improvizacija je svedena na minimum jer veliki bendovi sviraju isključivo napisanu muziku.

Džez melodije isto su tako fleksibilne kao i ritam. U početku se upotrebljavala evropska dijatonska lestvica nešto izmenjena crnačkim sistemom skala bluz lestvica. Kasnije se zvuk oslobađa pa na primer u fri džezu muzičari odbacuju zadani tonalitet. Džez muzičari takođe traže veću izražajnost i individualnost zvuka.

Poznati predstavnici

Velikoj popularnosti i univerzalnosti džez-muzike doprineli su ne samo heterogeni elementi njegovog umetničkog izraza nego i sami njeni propagatori, izvođači koji su mahom veliki virtuozi na svojim instrumentima:
• trubači: King Oliver, Luis Armstrong, Dizi Gilespi, Hari Džejms, Majls Dejvis, Vinton Marsalis...
• klarinetisti: Beni Gudmen, Sidni Beše, Milenko Stefanović, Mihailo Živanović...
• saksofonisti: Čarli Parker, Lester Jang, Kolmen Hokins, Soni Rolins, Džon Koltrejn, Vejn Šorter, Mihailo Živanović...
• pijanisti: Djuk Elington, Fets Voler, Art Tejtum, Kaunt Bejzi, Telonijus Mank, Herbi Henkok, Čik Korija...
• vibrafonisti: Lajonel Hempton, Geri Barton....
• gitaristi: Džango Rajnhart, Čarli Berd, Džon Maklohlin, Pet Metini, Frenk Zapa, Al Di Meola, Vojkan Đonović..
• pevači: Besi Smit, Bili Holidej, Ela Ficdžerald...
• vođe velikih orkestara: Beni Gudmen, Glen Miler, Kaunt Bejzi, Sten Kenton...

Uticaj na ostale stilove muzike i kompozitore

Džez je sa uspehom primenio u svojim kompozicijama i Džordž Geršvin, a delimično je džez uticao i na mnoge druge kompozitore klasičnog smera: Igor Stravinski, Paul Hindemit, Kurt Vajl, Ernest Kšenek, Darijus Milo, Rolf Liberman i dr.



 

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.

Povezane vesti

Bašta somborskog Dalmatinskog podruma, biće buduća lokacija za snimanje spota Zdravka Čolića.   Nekadašnji vojnik u ovom gradu, odlučio se da još...

U sredu, 22. maja, obeležava se slava sela u Sivcu. Služenjem Svete liturgije od 09:00 časova, počinje program, nakon čega će...

Prvi krug regionalnog latte art takmičenja Barcaffé Barista Cup završen je u petak 17. maja, i tom prilikom izabrano je troje...

Koncert „Orkestra mandolinista iz Busto Arsicija" iz Italije, održava se u subotu, 18. maja u Svečanoj sali Gradske kuće u...

U petak, 17. maja sa početkom u 12 časova, u Bitefartcafe-u na adresi Mitropolita Petra 8, održaće se...

19.05. od 20 časova, u Kulturnom centru Apatin, održaće se humanitarni koncert grupe Apsolutno romantično.   Novac od prodatih ulaznica ide Centru...