U nedelju totalno pomračenje Meseca

Srbija i Svet

Za nedelju pred nama nebeska mehanika “pripremila” je totalno pomračenje Meseca. Pomračenje počinje 21. januara u 03:36 h po našem vremenu i trajaće sve do 8:48 h. Totalno pomračenje Meseca počinje u 05:41 h i trajaće do 06:43 h. Maksimu pomračenja nastupiće u 06:12 h.

Mnogima je verovatno već poznato da se pomračenja dešavaju onda kada se Mesec, Sunce i Zemlja nađu na istoj pravoj. Ako se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca nastaje pomračenje Sunca, a ako se u sredini nalazi Zemlja tada nastaje pomračenje Meseca. Mesec se pomrači kada uđe u Zemljinu senku. Ova senka ima oblik konusa pošto je svetlosni izvor, Sunce, mnogo veći od naše planete. Senka je u proseku duga 1,4 miliona kilometara, a na srednjoj razdaljini Meseca od Zemlje ima prečnik od oko 9 hiljada kilometara. U senku Mesec može ući samo u vreme punog Meseca, ali ne uvek. Zbog međusobnog položaja orbita Meseca (oko Zemlje) i Zemlje (oko Sunca) on najčešće prolazi ispod ili iznad senke. Da bi došlo do pomračenja, nephodno je da u vreme punog Meseca, Mesec dospe blizu ravni ekliptike tj. blizu svog čvora. Kako je prečnik senke dosta veći od prečnika Meseca (3500 km) nije neophodno da se ova tri tela nađu u istoj ravni već pomračenje može nastupiti i onda kad je Mesec malo ispod ili malo iznad ravni ekliptike.
 
Za razliku od potpunog pomračenja Sunca, koje je moguće videti samo sa uskog područja totaliteta, pomračenje Meseca vidljivo je gotovo sa cele zemljine polulopte na kojoj je tada noć. Tok pomračenja odvija se relativno sporo pa se u događaju može uživati i po nekoliko sati.
 
Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku (03:36 h). Kao Sunce nije tačkasti izvor svetlosti, oko Zemljine senke prostire se raspršujući konus polusenke (penumbra) koja se golim okom gotovo i ne primećuje. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku – umbra (04:33 h) i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku (posmatramo sa severne polulopte Zemlje). Tada se na Mesecu opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca. Kad senka dodirne suprotni, zapadni, kraj diska počinje totalno pomračenje (05:41 h). Maksimum pomračenja (06:12 h) nastupa, kada se Mesec nalazi u “centru” senke naše planete. Nakon toga faze se odvijaju na sličan način, ali suprotnim redosledom. Prvo završava totalno pomračenje (06:43 h), Mesec polako izlazi iz senke (07:50 h), a zatim i polusenke (08:48 h). Tada pomračenje završava. Kod nas Mesec će zaći u 07:06 h tako da se kraj delimičnog pomračenja neće videti.
 
U zavisnosti od položaja mogu nastupiti i različiti tipovi pomračenje, tj. neke od ovih faza mogu izostati, pa tako nastaje delimično pomračenje Meseca, a može se dogoditi i da Mesec prođe samo kroz polusenku i takvo „delimično“ pomračenje je gotovo i nemoguće primetiti.
 
Najduže totalno pomračenje nastaje ako se trenutak punog Meseca poklopi sa totalnim pomračenjem i najduže može trajati 1 sat i 44 minuta. Ceo tok pomračenja, od ulaska do izlaska iz polusenke tada traje više od pet sati. Ovo totalno pomračenje će trajati samo 1 h i 2 minuta,  dok je totalno pomračenje jula 2018 godine bilo jedno od najdužih i trajalo je 1 sat i 43 minuta.
 
Iako je pomračenje Meseca vrlo zanimljiva pojava ono, za većinu ljudi, nije atraktivno kao pomračenje Sunca. Međutim, jedna pojava koja nastaje tokom pomračenja je vrlo atraktivna i privlači pažnju mnogobrojnih posmatrača. Za razliku od Sunca, koje tokom pomračenja potpuno nestane, tokom pomračenja Meseca on ne nestaje potpuno već često njegova boja postaje tamno crvena. Isti procesi koji boje nebo naše planete u plavo “kradu” fotone plave svetlosti i kroz atmosferu naše planete i do Meseca stiže najviše fotona crvene svetlosti. Kao posledica ovog rasejavanja plave svetlosti u senci koju naša planeta baca ima više fotona crvene svetlosti i Mesec postaje crven. Primećeno je da izgled i nijansa Zemljine senke na Mesecu i njihova promena u toku pomračenja zavise od sastava atmosfere, ali i od Sunčevih aktivnosti. Ova pojava je zbog boje dobila naziv “krvavi” Mesec i dešava se tokom svakog totalnog pomračenja.
 
U najavi predstojećeg totalnog pomračenja često se govori i o totalnom pomračenju supermeseca. Kružeći oko Zemlje, Mesec stalno menja rastojanje, kada je najbliži nalazi se na rastojanju od oko 350000 kilometara (perigej), a kad je najdalji odlazi na približno 400000 kilometara (apogej), odnosno svakog meseca rastojanje se promeni za 50000 kilometara. Na orbitu Meseca, kao i svih drugih tela u Sunčevom sistemu, utiče mnogo različitih faktora, pa rastojanja nisu ista tokom svake rotacije. Tokom perioda potrebnog da Mesec jednom obiđe oko Zemlje rastojanje između ova dva tela svakog dana promeni se za nekoliko hiljada kilometara, tj. svakog dana Mesec je oko 5000 kilometara bliži/dalji nego prethodnog/sledećeg dana. Tokom meseci i godina rotacije Meseca oko Zemlje tačna rastojanja u apogeju i perigeju variraju za određen broj kilometara.
 
Supermesec nastaje kada zakoni nebeske mehanike (približno) poklope trenutak kada je Mesec pun i kad se on na svojoj orbiti nađe u perigeju. Teško je nabrojati sve “pojave” super Meseca tokom poslednjih godina, ali da pokušam: mart 2011, maj 2012, juna 2013, tri puta 2014 (jul, avgust, septembar), septembar 2015 (isto pomračenje pomračenje), tri puta 2016 (oktobar, novembar, decembar), po jednom 2017 (decembar) i 2018 (januar). Ove godine “videćemo” supermesec dva puta – 21. januara i 19. februara.
 
Razlog za ogromno interesovanje javnosti za Supermesec sigurno nije u tome kako te noći izgleda Mesec, već činjenica da definicija supermeseca ne potiče iz astronomije već iz astrologije.
 
Iako se u javnosti javljaju različite definicije, verovatno je jedina prava definicija ona prva, koju je dao 1979. godine dao astrolog Richard Nolle. Prema ovoj definiciji, supermesec je pojava koja nastaje kad mlad ili pun meseca mastupe u vreme kad se Mesec nalazi na minimalnom rastojanju (perigej) ili blizu njega (unutar 90% ovog rastojanja). Šta ova definicija tačno znači verovatno nikome nije jasno, niti je bilo gde objašnjeno zašto je izabrano baš 90% rastojanja u perigeju. Definisan na ovakav način, supermesec se javlja između dva i šest puta.
 
Prema jednom od tumačenja definicije treba uzeti 90% razlike minimalnog i maksimalnog rastojanja Meseca od Zemlje (oko 50.000 km), a onda dobijenu vrednost (oko 45.000 km) oduzeti od maksimalnog rastojanja (406.000 km – 45.000 km = 361.000 km). Prema tome ako pun Mesec nastane na rastojanju manjem od 361.000 km od centra Zemlje mnogi ljudi na nebu traže Supermesec.
Tokom obilaska Meseca oko Zemlje, sa rastojanjem, menja se i njegova prividna veličina na nebu. Kada je Mesec najbliži (u perigeju) prividan disk punog Meseca može da bude i skoro 15% veći i 30% sjajniji od diska najudaljenijeg Meseca. Zbog ove promene prividne veličine Meseca na nebu ovaj “perigejski pun Mesec”, kako se u astronomiji naziva, u široj javnosti dobio je, jednostavan i zanimljiv, nadimak SUPER Mesec.
 
Ostaje samo da fizika atmosfere i dinamika oblaka pripreme lepe vremenske uslove i donesu lepo vreme da bi sve ove pojave mogli da posmatramo golim okom ili kroz bilo koji dvogled ili teleskop.

Izvor: svetnauke.org
Foto: Connor Madison / Space.com
 
 

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.

Povezane vesti

Hrvatska će dozvoliti gajenje i proizvodnju kanabisa u medicinske svrhe isključivo farmaceutskim kompanijama i apotekama koje već imaju...

Probni popis stanovništva, stanova i domaćinstava počinje u ponedeljak i do 30. aprila biće sproveden u 51 gradu...

Potpresednik Vlade republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović predložiće da poljoprivrednici ubuduće neće morati da registruju...

Apeluje se na građane da ne spaljuju biljne ostatke na njivama jer je to često uzrok nekontrolisanih požara...

Sto najuspešnijih studenata iz izbegličkih i raseljeničkih porodica koji žive u AP Vojvodini, dobili su jednokratnu novčanu pomoć...

Od 4. aprila svi traktori, koji ne budu imali nove registarske tablice, smatraće se neregistrovanim, odnosno neispravnim. Poljoprivrednici...