Radivoj Sekulić - od uspešnog preduzetnika do kanidata za predsednika opštine

Kandidat SNS za predsednika opštine Apatin, Radivoj Sekulić, gostovao je u emisiji "Pitanja i odgovori". Govorio je o uspešnom poslovanju svoje firme "Aluplast", kao i o bavljenju politikom i planovima  nakon izbora.

PIO:  Dugogodišnji  ste uspešan preduzetnik. Da li je teško održati firmu u današnje vreme?

Danas se svi se žale. Ipak,  bitno je da li radite posao koji volite. Ja se upravo takvim poslom bavim.  To je stvaralački posao i  uvek postoji izazov da se napravi nešto novo i uradi bolje. Firma postoji 27 godina, a krenuli smo od nule.  Sa 28 godina bio sam upravnik stovarišta “Apatinske pivare” u Sarajevu. Međutim, došao sam u sukob sa pretpostavljenim, dao sam otkaz, pa sam sa suprugom  i dvoje dece krenuo u sopstveni posao.  U njemu sam se potpuno pronašao. Firma je osnovana u Sarajevu, a posao sam preneo 1992. godine u Apatin. Od  zanatske radnje 1996. osnovao sam preduzeće i  sada lagano rastemo. Naučili smo od početka da se borimo, a tako je i danas.

PIO:  Koja je osnovna delatnost firme?

U početku sam se bavio venecijanerima.  Vodio sam računa da da budem jedini, jer kada si prvi u nekom poslu, najbolje i prođeš.  I ovde nas je bilo svega nekoliko u Srbiji, ali vro brzo je stvorena konurencija. To se posebno odnosi na montažu. U jednom trenutku sam se odlučio za rolo komarnike, i bili smo prvi domaći poizvođač. Napravili smo sopstveni proizvod koji je bio bolji od stranih proizvoda i za 10 godina smo izbacili sa tržišta nemačke, italijanske i austrijske proizvode. Naši su bili kvalitetniji,  a cene su bil povoljnije. Trenutno su nam jedino Grci konkurencija.

PIO:  Uspevate li sve da postignete sa tridesetak radnika?

Razvojem smo usavršavali proizvodnju, pa smo uspeli sa istim brojem radnika da ostavrimo uspeh. Razvili smo i proizvodnju svih delova komarnika, aluminijumske profile, plastične delove. Uvozimo mrežicu, koju sklapamo. U proizvodnji smo napravili revoluciju u Evropi – ultrazvučno varenje obojenih metala i plastike. Švajcarska firma nam je napravila alate, isprobalii smo, pokazalo se perfektno  i sada gotovo svi rade na taj način

PIO: Odlučili ste da iskoračite u politiku. Imate li iskustvo koje bi moglo da vam pomogne kao predsedniku opštine da promenite nešto u lokalnom nivou? Privrednici su obično vezani za odluke Vlade.

Stalno forsiramo da  treba biti dobar političar. Prema mom mišljenju,  dobar političar mora biti uspešan privrednik. Opština je  za mene velika firma, a nju mogu da vode samo sposobni ljudi,  koji su naučili da rade sa “velikim” novcem, da znaju gde ulažu. U opštini bi trebalo voditi računa o svakom dinaru, o svakom radnom minutu. Kod nas se dešava da zaposleni “ubijaju” vreme na poslu. U radno vreme šetaju po gradu, nikada se ne zna ko je gde. To nije dobro.  Svako treba da zasluži svoj dohodak. Treba napraviti dobru organizaciju.

PIO:  Dakle, imate ideju da uredite lokalnu administraciju tako da bude racionalna i efikasna?

Ne treba niko sa bičem da stoji iznad ljudi.  Ja imam 34 zaposlenih, a od njih će dvoje možda podići glavu da nas pogledaju, ako dođemo da ih obiđemo. To je zato što svako od njih gleda svoj posao, ima svoju normu, i znaju za koju platu rade i pod kojim uslovima. Tako treba i u opštinskom sektoru.

PIO:   Mislite li da sa mesta prvog čoveka opštine možete pomoći privrednom  razvoju  Apatina?

Ja sam ne mogu ništa.  Potreban je tim da bi se nešto uradilo.  Ja sam u SNS oko godinu dana. Iznenadio sam se koliko su svi organizovani, imamo savete, unije. Godinu dana radimo kompletan program u svakom sektoru, kao da smo već preuzeli vlast. Stvorili smo dobar  tim mladih i sposobnih ljudi. Radimo razne akcije po gradu, sređujemo terene, parkove i pokazujemo da sa malo sredstava,  a puno volje može mnogo da se uradi.

PIO:   Koji su vaši prioriteti?

Prioritet je preduzetnički duh. Ne bi trebalo stalno da  čekamo novac sa neba i da nam neko drugi nešto obezbedi.  Razmišljamo svako veče kako sutra da zaradimo novac, a potom i kako da ga uvećamo. Mi u OO SNS održavamo tribine kako bismo podstakli ljude da koriste sredstva koja imaju. Primer je poljopivreda i činjenica da ljudi ne koriste pokrajinske subvencije dovoljno. Potrebno ih je uputiti.  Važno je baviti se i zanatima, ne moramo svi da završimo fakultet. Treba shvatiti da treba da se radi.

PIO:  Godinama se vlast u Apatinu ne menja, čine je socijalisti kao okosnica. Kako ocenjujete njihov učinak?

Kako da ocenimo učinak, ako nam se za 12 godina izgradila samo jedna fabrika sa 150 zaposlenih? Ljudi ispunjavaju svoje snove, kada slušate sa strane mi smo grad budućnosti, imamo najbolji pristan, pijacu, banju. A pogledajte promašenu investiciju -  velens centar.  Kada će biti luka? ATC je centar u stečaju, u koji je opština uložia mnogo sredstava, koja  su “bačena“. Sa druge strane, Dom zdravlja je u lošem stanju, ima lošu opremu. U to treba ulagati. Treba podstaknuti i mlade, a brinuti o starima. U budžetu je za razvoj male privrede za ovu godinu predviđeno 1000 dinara, umesto nekoliko miliona. Zašto da čekamo stane investicije da im plaćamo da zapošljavaju?  Novac treba dati našim ljudima, koji se već bave poslom. Treba obići ljude, savetovati ih kako da unaprede prozvodnju. Potrebno je otvoriti kancelariju,  koja će pisati besplatne projekte za one koji žele sredstva da započnu poslove.

PIO:   Ne možete negirati da Apatin izgleda pristojno, ima lep gradski centar, izgrađenu komunalnu infrastrukturu.

Ja sam ponosan na Apatin, koji je jako lepo uređen. Međutim, mi imamo 42 odsto nezaposlenih u gradu. Ponosan sam bio, jer imamo samodoprinos, a plaćam ga od 1983. godine. Doneo je puno lepih stvari, ali ne možemo da se hranimo behatonom. Potrebna su radna mesta i ambijent za stvaranja lepog grada.  Apatin ima izuzetne potencijale, ali nema sposobnih ljudi da to iskoristi i da ponude pre svega  turistima. Mi ćemo angažovati kvalitetne ljude, a to ne znači da će biti stranački kadrovi.

PIO:   Imate vredne ljude u selima, jaku poljoprivredu. Da li ste obilazili ta mesta? Na šta se žale seljaci?

Imali smo nekoliko tribina i jako smo posvetili pažnju ovom segmntu, koji može da pomogne razvoju Apatina. Uradili smo jako dobar program za razvoj poljopivrede, a imamo odlične reakcije sa terena. Oko 60% domaćinstava ima od pet do sedam jutara zemlje, a tu  ne može da se radi ratarstvo, već višegodišnji zasadi i plastenici. Imamo samo jednog velikog proizvođača,  koji radi plastenike. Treba ljude mnogo više animirati, a opština treba da im pomogne i da im ukaže gde mogu da zarade i kako da se organizuju.

PIO:   Vaš  glavni rival je Živorad Smiljanić. Kada bi na kraju morao da se povuče, da li biste imali reči priznanja za njega?

Imamo puno dobrih stvari, koje su urađene, ali postoji mnogo više stvari koje zameram.  Ne mogu upravu da nam čine penzioneri. On je bio  mlad dietor u Domu zdravlja. Zar su tada mladi bili pametniji nego danas? Verujem u mlade ljudi, potrebni su nam njihovo znanja i energije, kao i poneka seda glava koja će ih savetovati.  Zameram upravi što se ne bavi svojim poslom, jer više nemaju energije. Ponavljam, treba da se radi.

PIO:   Kako ste prihvaćeni u Apatinu od kako ste ušli u politiku?

Imam podršku,  jer ja u Apatinu ni sa kim nisam posvađan, a aktivan sam u mnogim poljima. Ulagao sam i u košarku, provodim vreme na Dunavu, uključen sam u udruženje ribolovaca, a bavim se i drugim aktivnostima.  Predsednik sam Društva srpskih domaćina u Apatinu i potpredsednik udruženja za proizvodnju rakije “Zlatna jabuka”.

PIO:   Koji će biti prvi potez ako dođete na vlas?

Ima puno stvari, ali prvi ozbiljan potez je da se što pre organizuje sastanak Apatin, Osijek, Beli Manastir, Baja, Sombor. Mi smo na tromeđi, to je lepa regija, a treba iskorisiti ono što se nudi. Sredstva se daju za međuregionalnu saradnju. Treba rešavati biciklističku turu Drava – Sava – Dunav u dužini od  700 kilometara. Moramo iskoristiti činjenicu da na prelazu Bački Breg pređe 30.000 biciklista. Treba skrenuti bar  njih 10.000 ili 15.000 da dođu u Apatin.

PIO:   Ko će vas zameniti u firmi ako postanete predsednik opštine?

Osnova svega je porodica. U politiku sam ušao uz dogovor sa porodicom.  Imam sina i ćerku, koji su su završili master na fakultetima u Novom Sadu. Oboje su upućeni u posao kojim se supruga i ja bavimo, ali ćerka radi u jednoj velikoj firmi. Ipak, sin se opredelio da ostane u firmi i radimo zajedno već  šest godina. On je odgovoran i sposoban, pa posle ove funckije mogu i u penziju.

 

    

 


Komentari
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.
Postavi komentar