Veliko interesovanje u Odžacima za književno veče sa Brankicom Damjanović

Već dugo u Odžacima nije vladalo toliko interesovanje za neki književni susret koliko je bilo za dolazak poznate spisateljice Brankice Damjanović, čije gostovanje je organizovala Narodna biblioteka “Branko Radičević”. 

Brankicu Damjanović je javnost upoznala kao novinarku i televizijsku voditeljku što je bila dve decenije, a poslednjih nekoliko godina kako se posvetila pisanju ogroman broj ljudi prati njen književni rad, ne samo čitajući njene knjige nego i prateći je na društvenim mrežama.
 
Napisala je nekoliko knjiga, među kojima su “(M)učenje jezika”, “Natura sanat – priroda leči”, “Dobro je…”, “Ne bih ovo mogla bez tebe” za koju je nagrađena priznanjem Novosadskog književnog kluba za najbolje prozno ostvarenje u 2015. godini, “Rukopis mog brata” i “Rekla mi je volim te”. Danas živi u Beogradu, a pored pisanja radi i kao instruktorka joge. 
Lepu uvodnu reč na ovoj književnoj večeri dala je direktorica Narodne biblioteke “Branko Radičević” Biljana Zlatković, nakon čega je autorka govorila o svojim knjigama, životnim prekretnicama i onome što je inspiriše.
 
Njene priče odlikuje snažan autobiografski narativ i čitaocu je lako da se u njima prepozna, a toplina i pitak prozni izraz je ono što pleni u njenoj književnosti.
 
Svoju stvaralačku inspiraciju crpi iz ljubavi kojom je svakodnevno okružena, ljubavi koju joj pruža i njena čitalačka publika sa kojom se druži na izuzetno posećenim promocijama i književnim večerima koje je imala širom regiona.
 
- Odavno ovo nisu samo književne večeri i promocije, ovo je kako ja volim da kažem susretanje duša koje su se prepoznale, duša koje zanima ta duhovna vertikala mnogo više od onoga što nas okružuje, mnogo više od onoga što ja zovem administrativni podaci. Dešava se vrlo često da ljudi mene ne mogu da geografski lociraju, ne znaju gde živim, ništa gotovo o meni ne znaju, a znaju sve o meni zato što me dušom osećaju i doživljavaju me kao svoju i ja se tome jako radujem – kazala je Damjanovićeva
 
 
Književni rad Brankice Damjanović publika je upoznala čitajući njene priče na Fejsbuku, a ta društvena mreža joj je otvorila nove horizonte, jer je omogućila da ono što piše predstavi velikom broju ljudi i ostvari dragocenu interakciju sa svojim čitaocima.
 
Spajajući svoju književnost i Internet kao masovni medij, istovremeno ispituje puls publike na društvenim mrežama. Ali, ljudi verovatno i više vole da je čitaju na tradicionalan način, držeći knjigu u ruci. 
Njena knjiga “Dobro je…” je toliko voljena od strane čitalaca da je za protekle četiri godine imala devet izdanja, a zajedno sa knjigama “Ne bih ovo mogla bez tebe”, “Rukopis mog brata” i “Rekla mi je volim te”, čini četvorologiju priča sa Fejsbuka.
 
Knjige “Moj sin Jovan” i “Kći”, posvetila je svojoj deci Jovanu i Melaniji.
 
Dobro raspoložena publika u Odžacima slušala je pozorno priču glavne junakinje večeri, a u osvrtu na ovo uspešno književno dešavanje za koje se tražila stolice više, mora se pomenuti da je jedna čitateljka došla biciklom iz Čepina kod Osijeka kako bi se susrela sa spisateljicom. Tolika je snaga pisane reči Brankice Damjanović.

Izvor i foto: ico.rs
 

Komentari
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.
Postavi komentar