Donja Branjevina - biser arheologije koji svedoči o drevnoj kulturi
Lokacija: Odžaci
Autor: Redakcija
30.08.2018.

Donja Branjevina u Deronjama kod Odžaka jedno je od 13 značajnih arheološkog nalazišta u Vojvodini, koje se pod ovom oznakom od 1971. godine nalazi zavedeno u Pokrajinskom zavodu za zaštitu kulture. Ono zavređuje posebnu pažnju, kako stručnjaka, tako i turista, jer ima višestruke vrednosti. Prvenstveno, pronađeni materijal svedoči o drevnoj ratarskoj kulturi, koja je među najstarijima na Balkanu i u Evropi.

Najvredniji nalaz predstavlja statueta Crvenokosa boginja, o kojoj smo pisali u tekstu Crvenokosa boginja – povezanost između plodnosti žene, zemlje i biljnog sveta

Za sve je zaslužan Sergej Karamanski

Ovo nalazište otkrio je 1965. godine lokalni arheolog Sergej Karmanski i njegovi saradnici. Razorna poplava donela je nešto dobro -  na površinu je izbacila ostatke neolitske kulture. Prve nalaze otkrio je između Deronja i Karavukova, gde Dunav pravi okuku, kada su građeni nasipi. Kako svedoči u radu "Donja Branjevina: A Neolithic Settlement near Deronje in the Vojvodina", koji je 2005. godine priredio Paolo Bjađi (Paolo Biagi), razgovarao je sa Petrom Nađem, nekadašnjim arheologom muzeja u Somboru da bi bilo zanimljivo pronaći oslikanu keramiku - što se i desilo. Istraživanja su trajala od tada, sve do 18. juna 1996. godine.

Koje predmete su koristili stanovnici Donje Branjevine?

Pronađeno je mnogo toga vrednog. Prvenstveno simboli plodnosti. Osim Crvenokose boginje, tu su bili i rogovi, kao simbol muške plodnosti, smeštani u okrugle jame, koje su simbolizovale žensku plodnost. Pronađene su i grudve pečene gline, gotovo identične kamenim glavama iz nalazišta Gura Baciului u Rumuniji. Bili su tu i predmeti u obliku svinje. U ovu svrhu nošene su i lebrete - usni klinovi. Ukoliko bi je nosio muškarac, smatralo se da je sposoban za reprodukciju. Ukoliko bi je nosila žena, poručivala bi da traži mučkarca.

Simboli dugovečnosti bile su kornjače. Pronađeni su predmeti ovog oblika, ali i oblici, koji su oslikavani. Takođe, ustanovljeno je da su oklopi ovih životinja pokopavani ispod ognjišta. 

Kada je reč o nakitu, pronađene su ogrlice, koje su mogle da predstavljaju amajlije. Nije pronađeno mnogo toga, pa su se istraživači složili da stanovnici Donje Branjevine verovatno nisu posvećivali veliku pažnju ukrašavanju tela. Ono što jeste korišćeno za ukras, ali i za otisak na tkanini, su dva pronađena pečata, koja su ostavljala najverovatnije crvene tragove.

Pronađeni su i današnji verski elementi, kao što su oltar ili kadionica, koji su tada korišćeni svakodnevno, odnosno bili su obični predmeti u dnevnoj upotrebi. Tada su već postojali i oprema za riblov, različite mreže, kao i oružje za lov, načinjeni od kosti. 

Naravno, deca su i u to vreme volela da se igraju, o čemu svedoče pronađene igračke - kugle, brodići, glinene loptice.

Donja Branjevina danas

Ovaj lokalitet je danas otvoren za posete. Međutim, tako nije bilo sve do 2011. godine, kada je uređeno. Nepravedno, do ove godine bilo je zapostavljeno i zapušteno. Nakon što je formirana Turistička organizacija, prionulo se na posao, pa je projektom i finansijskim planom biblioteke postavljena tabla sa oznakama i ograda. 

"Napravljena je i široka ulazna kapija, koja se zaključava. Takođe je na ulasku lokaliteta stavljena oglasna tabla sa tekstovima o samom lokalitetu, sondama koje su iskopane i šta je pronađeno. Naravno i fotografija Crvenokose boginje i tekst o tom arheološkom predmetu. Na samom lokalitetu su postavljeni stolovi. Tačnije pet stolova sa klupama, koji su natkriveni trskom. Ova celina je pandam letnjoj učionici", objašnjava Biljana Zlatković, direktorica biblioteke "Branko Radičević" iz Odžaka, pod čijim okriljem je i muzej.

Kako da posetite Donju Branjevinu?

Kompaktna celina sa galerijom muzejske jedinice, koja se sastoji od istorijsko-etnološke postavke, arheološke postavke, depoa, kancelarije i prostora za obradu materijala nalazi se u ulici Knez Mihajlovoj 41. Zainteresovanost posetilaca za lokalitet Gornja Branjevina itekako postoji, kaže Zlatkovićeva i dodaje:

"No, on je udaljen od Odžaka i Deronja nekih 15 km i mora biti organizovan prevoz. Takođe je problem i deo puta. To je letnji put, pa nije prilaz lak. Na lokalitet se odlazi sa gostima koji se najave, po programskoj šemi. Ne postoji godišnji plan, najčešće su to učenici ili studenti i odlazak se planira sa njihovim mentorima u toku godine".

Foto: TO Vojvodine, Rad o Donjoj Branjevini, Radio Odžaci


Komentari
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.
Postavi komentar
APATIN WEATHER
Foto dana
Foto dana
VESTI.RS