Grad koji nestaje (2. deo)
30.11.-0001.

Četiri ključna problema u Apatinu

Pre svega, ekonomski momenat. Izuzetno loša ekonomska situacija, sa velikim brojem nezaposlenih i gotovo nepostojećom malom privredom. Mala i srednja preduzeća su osnov stabilnog standarda u tranzicionoj ekonomiji kakva je naša – to je primer sa Poljskom, jednom od retkih evropskih država koja u vreme krize održava solidne stope rasta. Poljsku privredu karakteriše veliki broj privatnih, porodičnih, malih i srednjih preduzeća. Kod nas je privatna inicijativa teško opterećena raznim nametima, što od države što od lokalne samouprave. Stvar je vrlo prosta. Ako u opštini ne bude dovoljno posla i zadovoljavajućeg životnog standarda, ljudi će odlaziti. Poslovi i standard se moraju stvoriti, a najlakši i najuspešniji način za njihovo stvaranje jeste mala privreda. U našoj situaciji, ključno je rasteretiti privredu, stvoriti tzv. povoljnu klimu za biznis i razvoj lokalnog tržišta.
Sledeća stavka je loše upravljanje, što je simptomatično za sve državne firme, javna preduzeća i administraciju u Srbiji. Neću dublje da ulazim, ali sam siguran da se može doći do veće efikasnosti i uštede na ovom polju. Sledeća stavka koja se tiče ekonomije je turizam i loše iskorišćeni prirodni, kulturno-istorijski i – što da ne – gastronomski potencijali opštine.
Dalje, neiskorišćen je izuzetno povoljan geografski položaj opštine. U zapadnoj Evropi, često su najrazvijenije oblasti upravo one uz granicu, zbog velikog obima prekogranične trgovine, ali i velike frekvencije stanovništva (a samim tim novca, robe, radne snage i ideja) preko tih područja. Kod nas, a to važi za celu Srbiju, pogranične oblasti poput Apatina predstavljaju „slepo crevo“ države. Dovoljno je samo pogledati kako je naš grad povezan sa većim centrima npr. vozom ili autobusom (bez presedanja, molim). U evropskim okvirima, nerazvijenost bi bila veoma neuobičajena za grad poput Apatina, koji se nalazi u blizini dve granice: jedne sa članicom EU i jedne sa zemljom koja će to uskoro (2013.) postati. 40 kilometara do graničnog prelaza sa Mađarskom, 25 kilometara do graničnog prelaza sa Hrvatskom. I evo još jednog zanimljivog podatka: Apatin se nalazi na jednom od panevropskih putnih koridora. Svi smo čuli za putni koridor 10, njime idemo za Beograd, kroz Slavoniju ili na more u Grčku ili Bugarsku. Da li ste čuli za koridor 7? Panevropski koridor 7 je plovni put rekom Dunav, taj koridor prolazi kroz naš grad. Sveukupno, radi se o gotovo neiskorišćenom razvojnom potencijalu, što je – ako ćemo realno – krivica lokalnih vlasti i nedostatka njihove vizije i inicijative, barem onoliko koliko je krivica republičkih.

Drugi problem je obrazovanje. U Apatinu nema visokoškolskih ustanova. Mladi ljudi nužno moraju da idu u Novi Sad, Suboticu ili Beograd da bi dobili željeno obrazovanje. Da li će se, po sticanju diplome, vratiti u Apatin? To zavisi od prethodne i sledeće tačke u ovoj listi problema. Međutim, da li bi se bar deo mladih zadržao u Apatinu ukoliko bi im se omogućilo da se ovde obrazuju? To svakako. Postoji potreba za nekoliko obrazovnih profila i treba raditi na privlačenju privatnih fakulteta ili čak grana nekih državnih univerziteta u Apatin. Menadžment, turizam, prehrambena i poljoprivredna usmerenja bi imala sasvim dobru prođu kod nas. Na taj način se posredno razvija i stimuliše lokalna privreda, sve je povezano.

Treći problem je kvalitet života, odnosno kulturni i drugi (najčešće sportski) sadržaji. Kulturni sadržaji nisu gomila nasumično odabranih i po gradu razbacanih spomenika. Lepo je odati počast Nikoli Tesli, svakako najvećem srpskom naučniku, ali, u kontekstu ovog teksta, zar je za taj spomenik bilo nužno uništiti fudbalski teren na kom su se okupljala deca okolnih ulica? Kulturni sadržaji nisu četiri kafića u kojima se loče dok se ne padne s nogu, to ima svako selo. Kulturni sadržaj nije bioskop opremljen enterijerom i tehnikom iz osamdesetih, u koji ni grickalice ne smete uneti. Ljudi danas u bioskopu očekuju više sadržaja od pukog gledanja novijih filmova; pogledati novi film može svaka budala sa brzim internetom. Kulturni sadržaj nije ni lokalna vašarolika manifestacija koja je izgubila svaku dodirnu tačku sa svojim imenom i koja se otprilike svodi na to da nekoliko dana binom u centru grada paradiraju zaboravljeni asovi domaće estrade. Kad smo kod sporta, samo ću reći da sportski sadržaj nikako ne može biti fudbalski klub koji se nalazi u najnižem rangu takmičenja. Niti rukometni ili košarkaški klub koji životare kao rekreativna udruženja bez ambicije za takmičenjem i ulaskom u više rangove. U većim gradovima, sportski, kulturni i drugi sadržaji za razonodu su rasprostranjeni i lakše dostupni, pa je i to stavka koja igra ulogu u nečijoj odluci da napusti manji grad.

Četvrti i finalni problem je nepostojanje populacione politike i podrške porodici, dakle politike povećanja nataliteta. Ilustrovao bih primerom. Jedna od retkih opština u Srbiji sa pozitivnim prirodnim priraštajem u ovoj deceniji je Jagodina. Svi ste čuli za Jagodinu, svi ste čuli za Palmu, svi ste čuli za njegove „metode“. I šta god mislili o njemu, verujte mi, ja mislim duplo gore. Jeste, čovek je primitivac, a njegove mere su čist socijalni populizam koji je, ekonomski gledano, na granici održivosti. Ali, ako ćemo biti realisti, cilj opravdava sredstva – a Jagodina je cilj o kome mi pričamo ispunila. Imaju porast populacije u poslednjih deset godina. Ako naši „gradski oci“ ne znaju, nek’ preslikaju od koalicionog partnera iz Pomoravlja.
Sad, metode populacione politike su različite, od subvencionisanja veštačke oplodnje, preko raznih olakšica i privilegija, do ekonomske podrške i politike udomljavanja za roditelje sa decom ili više dece. Na svakoj pojedinačnoj opštini je da proceni šta je najbolje i najodrživije za njihovu sredinu, ali poenta je da organizovan sistem podrške porodici mora da postoji.

Da zaključimo stvar

Sve se svodi na dobro upravljanje i pravu strategiju.
Strategija mora da bude realna, ostvariva i održiva, a da se sprovodi doslovno. Ruku na srce, opština ima Strategiju održivog razvoja, ali ni nakon pomne analize nisam ubeđen da to može da reši demografski problem, koji je u strategiji pomenut tek uzgredno. Sama Strategija je ponudila prilično temeljan pregled opšte situacije u celoj opštini, ali njeni preširoko i bezobalno definisani ciljevi me navode na mišljenje da nećemo videti mnogo od sprovođenja iste. Konačno, kada vidite najvažniju stavku – a to su izvori finansiranja Strategije, bude vam jasno da je ovaj dokument pre „spisak lepih želja“, nego lista realnih mera i preporuka. Uostalom, svaku strategiju treba razraditi konkretnim aktima i odlukama, a da li se to radi, ocenite sami.

Vraćam se na početak priče. Godina 2050. Hladan, novembarski dan. Iz magle izvire malo vojvođansko mesto. Kuće stare, neodržavane; tek na ponekoj otvorene roletne i znakovi života u vidu starca ispred kapije ili mačke na krovu. Asfalt pun rupa, semafori ne rade. Na izlasku iz mesta, pored odavno zatvorene benzinske pumpe, tabla na kojoj piše: Apatin, stanovnika: 2 000.

Hoće li se ovo sumorno predviđanje ostvariti? Može li se situacija promeniti? Šta vi možete da uradite, da li možete nekako da utičete? Za početak, razmišljajte i razgovarajte o ovome. (Da sam malo veći cinik, napisao bih – sledeći put pametnije birajte. Ili, ako ne vidite izbor, sami ga stvorite.)

Grad koji nestaje ( 1. deo )

Dejan Bursać

Komentari
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.

Nebojsa

01.04.2020 | 21:35
Po meni jedan od zavrsnih eksera na apatinski kovceg je stavljen kad smo odlucili da ukinemo veliku (stocnu) pijacu i preselimo se na neadekvatni prostor koji konsekvetno privlaci vecinom preprodavce. Sansu da se nasa privreda razvija i uz pomoc lokalnih sela i njihovih potteba se izgubila. Zasto doci u Apatin kada mogu da idu u Sombor i tamo zavrse sve? Sombor je samo jos vise obogacen sa jedinom velikom pijacom u kraju. Jos jedan slucaj ‘devojke’ koja nije bila spremna za cipelu, a opananka se suvise brzo odrekla.
Postavi komentar