lokacija: Apatin
objavljeno: 10.08.2018.
Autor: Jelena

Zahvaljujući ljudima dobre volje, Zlatko Cvetnić vratio osmeh na lice

Društvo

U januaru mesecu ove godine, zahvaljujući Jovanki Stepanović, učiteljici iz Sonte, u ovom selu smo upoznali Zlatka Cvetnića i snimili prilog o njemu.

Potresna priča iz našeg komšiluka,o čoveku koji nije imao elementarne uslove za život, nikoga nije ostavila ravnodušnim, a danas, 7 meseci kasnije, Zlatko je potpuno druga osoba.

Nakon priloga koji smo napravili o ovom čoveku, a koji je živeo u potpuno nehumanim uslovima, o čemu se možete podsetiti OVDE, usledilo je niz aktivnosti usmerenih ka tome da se Zlatku pomogne. Veliki broj ljudi javio se da da svoj doprinos, ali ono što je Cvetniću u tom trenutku bilo potrebno, bilo je stalno, a ne privremeno rešenje. Naime, Zlatko nije u stanju da brine sam o sebi, a što je kasnije i medicinski dokazano, te je konačno dobio stalni smeštaj u Domu za stare i penzionere Apatin.
Dug je bio put do toga, ali danas svi koji su brinuli za ovog čoveka mogu da odahnu jer je Zlatko na sigurnom, čistom, lepom i nadasve mestu koje brine o njemu u svakom smislu te reči.
 
Zahvaljujući Jovanki Stepanoviću, dr Draganu Rastoviću, osoblju na B odeljenu somborske bolnice, gde je Zlatko boravio pre Doma, kao i velikom broju ljudi koji se se javili i davali podršku u rešavanju Zlatkovog problema, Cvetnić danas ponovo ima osmeh na licu.
 
U Domu za stare i penzionere Apatin kažu da je Zlatko izuzetno saradljiv i da se vrlo lepo i vrlo brzo prilagodio uslovima življenja u njihovoj ustanovi. Kako apatinski Dom akcenat stavlja na društvene aktivnosti korisnika, tako je i Zlatko vrlo brzo stekao prijateljstva i počeo da živi jedan normalan život.
 
Od Stepanovićeve saznajemo da su Cvetniću skoro priredili i divno iznenađenje, u okviru kog su ga odveli na proslavu godišnjice mature njegove školske generacije, a što ga je veoma obradovalo.
 
Da bismo se uverili u sve ovo, i sami smo obišli Zlatka. Okupan, ošišan, lepo obučen i nasmejan, dočekao nas je ispred svoje sobe. Kaže da mu je u Domu lepo, da je zdrav i da mu kuvana hrana za kojom je najviše patio u kući bez struje i ogreva, itekako prija. zahvalio se što nismo zaboravili na njega i pozvao nas da dođemo opet. 
 
Epilog ove priče vraća veru u ljubav, u dobrotu i u srećne završetke. Iako su danas životne vrednosti, reklo bi se, drugačije, humanost je ipak i dalje na ceni i uvek daje dobre rezultate. To nikako ne smemo zaboraviti.
 
Zlatko Cvetnić, januar 2018.
 
Zlatko Cvetnić, avgust 2018.
 

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.

Povezane vesti

Šta je to što vam prvo padne na pamet kada kažemo - Deronje? U prva tri su sigurno...

Raspisan je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava bračnim parovima iz opštine Odžaci za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom....

U novoosnovanom Klubu za starija i odrasla lica u Apatinu održana je radionica na kojoj su se članovi...

U gimnaziji „Veljko Petrović“ na svečani način obeležen je dan ove školske ustanove. Pre same tradicionalne priredbe održan...

Postavljanjem, odnosno kabliranjem niskonaponske električne mreže u ulici Matije Gupca u Somboru, počeli su pripremni radovi koji će...

U Aleksa Šantiću kompanija Agriser organizovala je svečano obeležavanje završetka prve faze izgradnje i rada ove fabrike, koja...