Kada se govori o industrijskom nasleđu Odžaka, nikako ne može da se zaobiđe kudelja, koja se zapravo može smatrati i sinonimom za ovaj pojam. Radi se zapravo o konopljinim vlaknima, koji su kroz istoriju imali različite namene. Razlog zbog čega je konoplja bila toliko popularna u ovim krajevima je karakteristika područja - vlažno zemljište, koje je često plavila Mostonga, a ova reka se koristila i za močenje biljke. Sa uzgojem su počeli Turci, koji su konplju prvenstveno koristili kao opijat. Tek mali deo korišćen je u industriji. Pun sjaj konoplji dali su nemački kolonosti.
„Uzgajanje konoplje i proizvodnja i prerada kudeljnog vlakna dovela je do bogaćenja velikog broja porodica, koje su često deo ostvarenog bogatstva ulagale u razvoj mesta. U početku su bare koristili za močenje, dok su se kasnije gradile močione u okviru kudeljara“, otkriva Branislav Srdanović iz Muzeja u Odžacima.
Baron Kotman inicijator uzgoja konoplje
Kolonisti su u Odžake stigli u XVIII veku, sa početkom u 1755. godini. Najviše njih stiglo je iz Badena, Švarcvalda, Alzasa, Lorene, Hesena itd. Naseljeno je 300 nemačkih porodica. Od Habzburške monarhije dobili su zemljište za gradnju kuća, kao i za obradu. Jedan od došljaka bio je i baron Kotman, koji je bio poverenik za naseljavanje ovih krajeva. On je inicirao uzgoj konoplje, a kasnije je u izveštaju obaveštavao Beč o Bačkoj komorskoj oblasti da konoplja u Odžacima izuzetno uspeva. Kako navodi Vladimir Stojanović u svom tekstu za Korzo portal, u izveštaju je pisalo da je stabljika neverovatno visoka i da se od toga mogu proizvoditi tkanine. Predvideo je da bi se privreda Odžaka, ali i Bačke, mogla unaprediti zahvaljujući uzgoju i preradi konoplje.
Kolonisti su vrlo rado prihvatili ovu ideju, jer su se i sami pretežno bavili poljoprivredom. Baron Kotman im je obezbedio sredstva za rad i obavezao se da će od njih otkupiti 5.000 lakata tkanine godišnje. Proizvodnja se tako omasovila. Odžaci su postali jedan od najvećih centara za proizvodnju kudelje u Evropi, ili kako su ga nazivali - nezvanična evropska prestonica kudelje.
U Odžacima formirana cena kudelje
Zahvaljujući proizvodnji kudelje, pojavile su se zanatlije novih profila, kao što su lomljači, tkači, prelje. “Kućne manufakture za preradu konoplje postoje od 1763. godine, a mlinovi za ceđenje konopljinog ulja od 1783. godine”, navodi Stojanović.
Razvila se i trgovina kudeljom, a pojedine porodice su kontrolisale njen protok od Vinkovaca do Temišvara i od Zemuna do Baje. Odžaci su se nalazili u grupi najveće godišnje proizvodnje, zajedno sa Prigrevicom, Bačkim Gračacem, Futogom i Ratkovom. Organizovani su i prvi vašari kudelje, koji su se održavali svake jeseni po sedam dana. Prvi je bio Godišnji sajam kudelje i to 1779. godine. Kasnije, u zavisnosti od vrednosti u Odžacima, formirala se cena kudelje na evropskom tržištu. Krajem XIX veka te cene su objavljivane u lokalnom časopisu „Die Woche“,
Porastu obima trgovine kudeljom doprinela je i industrijalizacija u Velikoj Britaniji. “Slavu odžačke kudelje pronela je i britanska mornarica, koristeći užad od vlakana proizvedenog upravo ovde”, stoji na sajtu Turističke organizacije Odžaci.
Odžaci su 1813. godine proglašeni za varoš, a kudelja je tu imala značajan doprinos. Posebnu ulogu imala je porodica Rauš, koja je plasirala kudelju u Evropu, preko Segedina i Pešte. Uzgajivači kudelje učestvovali su i u izgradnji rimokatoličke crkve sa 36.432 guldena, gotovo pola od ukupne sume koju su izdvojili tadašnji Odžačani.
Fabrika Ertl vrhunac industrijskog razvoja
Početkom XX veka osnovana je fabrika kanapa i užarije, zahvaljujući porodici Ertl. Veliki sin Odžaka, kako su ga nazivali, Johan Ertl, bio je tvorac ove ideje, a kasnije i realizator, zajedno sa bratom Francom Ertlom. Fabrika je otvorena po uzoru na one iz Segedina.
“Nova dimenzija razvoja usledila je po otvaranju kudeljare i užarije, 1907. godine, koja je vremenom preuzela veći deo proizvodnje kudelje u Odžačkom srezu. Porodica Ertl je tako pored kudeljare posedovala i mlin, u kom je proradila i prva električna centrala u mestu”, dodaje Srdanović.
Fabrika je imala 239 radnika na početku svog rada, a već 1929. godine njih 880. Proizvodni proces činili su: dobijanje proizvoda od kudelje, proizvodnja kanapa i prediva, proizvodnja užarije i predionica jute. Osim užadi, vremenom su počeli da proizvode i tepihe, kao i vunenu i svilenu tkaninu.
Kako se razvijala fabrika, razvijali su se i Odžaci. Dobili su nove ulice i lepe kuće. Tako je i Porodična kuća Franca Ertla u Školskoj ulici jedna od najlepših, izgrađena u stilu secesije. Postojali su i tada bazen, klizalište, teniski teren, kao i drugi sportski tereni.
Nacionalizacija otuđila fabriku od vlasnika
Ipka, Drugi svetski rat i period nakon njega, nisu bili blagonakloni prema naslednicima Johana Ertla. Stojanović navodi da je jedna sin poginuo, dok je drugi izbegao u London, a ćerka je svoje mesto našla u Budimpešti.
Na osnovu odluke AVNOJ-a i Zakona o konfiskaciji, fabrika je otuđena od predratnih vlasnika.
“Nacionalizacijom, ova fabrika i sve njene ćerke kudeljare, kao i većina drugih kompanija, predate su na korišćenje i upravljanje građanima Odžaka i radnicima. Kudeljara je nastavila da se razvija, i sponzoriše razvoj mesta. Otvorena je ambulanta za fabričke radnike, i sagrađen je deo mesta koji su uglavnom naseljavali radnici fabrike, koji je imao pomenutu ambulantu, osnovnu školu, kao i prvi gradski park u Odžacima. Kudeljara je ubrzo uvela u proizvodnju i sintetička vlakna i radila je uspešno sve do devedesetih godina, XX veka”, napominje Srdanović.
Početkom XXI veka fabrika je prestala sa radom, a razlog su, između ostalih, zastarela tehnologija i veštačka vlakna, koja su preplavila globalno tržište.
Kako se može pročitati na sajtu TO Odžaci, fabrika kanapa i užarije danas je evidentirana kao spomenik kulture, kao i radnička kolonija iz prve polovine XX veka: “Zajedno sa brojnim mašinama iz godine osnivanja, obiljem dokumentacionog materijala i upravnom zgradom u stilu secesije, fabrika predstavlja upečatljivo svedočanstvo o uzgoju kudelju i industrijskom razvoju ovog dela Vojvodine”.
Foto: Korzo
