lokacija: Odžaci
objavljeno: 30.11.2018.

Odžaci - nekadašnji evropski centar kudelje

Društvo

Kada se govori o industrijskom nasleđu Odžaka, nikako ne može da se zaobiđe kudelja, koja se zapravo može smatrati i sinonimom za ovaj pojam. Radi se zapravo o konopljinim vlaknima, koji su kroz istoriju imali različite namene. Razlog zbog čega je konoplja bila toliko popularna u ovim krajevima je karakteristika područja - vlažno zemljište, koje je često plavila Mostonga, a ova reka se koristila i za močenje biljke. Sa uzgojem su počeli Turci, koji su konplju prvenstveno koristili kao opijat. Tek mali deo korišćen je u industriji. Pun sjaj konoplji dali su nemački kolonosti. 

Uzgajanje konoplje i proizvodnja i prerada kudeljnog vlakna dovela je do bogaćenja velikog broja porodica, koje su često deo ostvarenog bogatstva ulagale u razvoj mesta. U početku su bare koristili za močenje, dok su se kasnije gradile močione u okviru kudeljara“, otkriva Branislav Srdanović iz Muzeja u Odžacima.

Baron Kotman inicijator uzgoja konoplje

Kolonisti su u Odžake stigli u XVIII veku, sa početkom u 1755. godini. Najviše njih stiglo je iz Badena, Švarcvalda, Alzasa, Lorene, Hesena itd. Naseljeno je 300 nemačkih porodica. Od Habzburške monarhije dobili su  zemljište za gradnju kuća, kao i za obradu. Jedan od došljaka bio je i baron Kotman, koji je bio poverenik za naseljavanje ovih krajeva. On je inicirao uzgoj konoplje, a kasnije je u izveštaju obaveštavao Beč o Bačkoj komorskoj oblasti da konoplja u Odžacima izuzetno uspeva. Kako navodi Vladimir Stojanović u svom tekstu za Korzo portal, u izveštaju je pisalo da je stabljika neverovatno visoka i da se od toga mogu proizvoditi tkanine. Predvideo je da bi se privreda Odžaka, ali i Bačke, mogla unaprediti zahvaljujući uzgoju i preradi konoplje. 
 
Kolonisti su vrlo rado prihvatili ovu ideju, jer su se i sami pretežno bavili poljoprivredom. Baron Kotman im je obezbedio sredstva za rad i obavezao se da će od njih otkupiti 5.000 lakata tkanine godišnje. Proizvodnja se tako omasovila. Odžaci su postali jedan od najvećih centara za proizvodnju kudelje u Evropi, ili kako su ga nazivali - nezvanična evropska prestonica kudelje. 
 
 

U Odžacima formirana cena kudelje

Zahvaljujući proizvodnji kudelje, pojavile su se zanatlije novih profila, kao što su lomljači, tkači, prelje.  “Kućne manufakture za preradu konoplje postoje od 1763. godine, a mlinovi za ceđenje konopljinog ulja od 1783. godine”, navodi Stojanović.
 
Razvila se i trgovina kudeljom, a pojedine porodice su kontrolisale njen protok od Vinkovaca do Temišvara i od Zemuna do Baje. Odžaci su se nalazili u grupi najveće godišnje proizvodnje, zajedno sa Prigrevicom, Bačkim Gračacem, Futogom i Ratkovom. Organizovani su i prvi vašari kudelje, koji su se održavali svake jeseni po  sedam dana. Prvi je bio Godišnji sajam kudelje i to 1779. godine. Kasnije, u zavisnosti od vrednosti u Odžacima, formirala se cena kudelje na evropskom tržištu. Krajem XIX veka te cene su objavljivane u lokalnom časopisu „Die Woche“,
 
Porastu obima trgovine kudeljom doprinela je i industrijalizacija u Velikoj Britaniji. “Slavu odžačke kudelje pronela je i britanska mornarica, koristeći užad od vlakana proizvedenog upravo ovde”, stoji na sajtu Turističke organizacije Odžaci.
 
Odžaci su 1813. godine proglašeni za varoš, a kudelja je tu imala značajan doprinos. Posebnu ulogu imala je porodica Rauš, koja je plasirala kudelju u Evropu, preko Segedina i Pešte. Uzgajivači kudelje učestvovali su i u izgradnji rimokatoličke crkve sa 36.432 guldena, gotovo pola od ukupne sume koju su izdvojili tadašnji Odžačani. 

Fabrika Ertl vrhunac industrijskog razvoja 

Početkom XX veka osnovana je fabrika kanapa i užarije, zahvaljujući porodici Ertl. Veliki sin Odžaka, kako su ga nazivali, Johan Ertl, bio je tvorac ove ideje, a kasnije i realizator, zajedno sa bratom Francom Ertlom. Fabrika je otvorena po uzoru na one iz Segedina.
 
Nova dimenzija razvoja usledila je po otvaranju kudeljare i užarije, 1907. godine, koja je vremenom preuzela veći deo proizvodnje kudelje u Odžačkom srezu. Porodica Ertl je tako pored kudeljare posedovala i mlin, u kom je proradila i prva električna centrala u mestu”, dodaje Srdanović.
 
Fabrika je imala 239 radnika na početku svog rada, a već 1929. godine njih 880. Proizvodni proces  činili su: dobijanje proizvoda od kudelje, proizvodnja kanapa i prediva, proizvodnja užarije i predionica jute. Osim užadi, vremenom su počeli da proizvode i tepihe, kao i vunenu i svilenu tkaninu. 
 
Kako se razvijala fabrika, razvijali su se i Odžaci. Dobili su nove ulice i lepe kuće. Tako je i Porodična kuća Franca Ertla u Školskoj ulici jedna od najlepših, izgrađena u stilu secesije. Postojali su i tada bazen, klizalište, teniski teren, kao i drugi sportski tereni. 
 
 

Nacionalizacija otuđila fabriku od vlasnika

Ipka, Drugi svetski rat i period nakon njega, nisu bili blagonakloni prema naslednicima Johana Ertla. Stojanović navodi da je jedna sin poginuo, dok je drugi izbegao u London, a ćerka je svoje mesto našla u Budimpešti.
 
Na osnovu odluke AVNOJ-a i Zakona o konfiskaciji, fabrika je otuđena od predratnih vlasnika.
 
Nacionalizacijom, ova fabrika i sve njene ćerke kudeljare, kao i većina drugih kompanija, predate su na korišćenje i upravljanje građanima Odžaka i radnicima. Kudeljara je nastavila da se razvija, i sponzoriše razvoj mesta. Otvorena je ambulanta za fabričke radnike, i sagrađen je deo mesta koji su uglavnom naseljavali radnici fabrike, koji je imao pomenutu ambulantu, osnovnu školu, kao i prvi gradski park u Odžacima. Kudeljara je ubrzo uvela u proizvodnju i sintetička vlakna i radila je uspešno sve do devedesetih godina, XX veka”, napominje Srdanović.
 
Početkom XXI veka fabrika je prestala sa radom, a razlog su, između ostalih, zastarela tehnologija i veštačka vlakna, koja su preplavila globalno tržište. 
 
Kako se može pročitati na sajtu TO Odžaci, fabrika kanapa i užarije danas je evidentirana kao spomenik kulture, kao i radnička kolonija iz prve polovine XX veka: “Zajedno sa brojnim mašinama iz godine osnivanja, obiljem dokumentacionog materijala i upravnom zgradom u stilu secesije, fabrika predstavlja upečatljivo svedočanstvo o uzgoju kudelju i industrijskom razvoju ovog dela Vojvodine”.
 
Foto: Korzo 

 

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.

Povezane vesti

Saglasno odluci Vlade Republike Srbije, donete po preporuci Ministarstva zdravlja, zbog epidemije gripa nastave neće biti ni u...

Povodom sutrašnjeg Dana državnosti, danas je na platou ispred Doma kulture u Apatinu položeno cveće na spomen obeležja,...

Crveni krst Odžaci, u saradnji sa MUP-om RS PS u Odžacima, realizovao je juče predavanja po programu "Borba...

Radovi na pojačanom održavanju ulice Vojvode Mišića, koji  su krenuli u oktobru prošle godine, biće nastavljeni sa prvim...

U cilju podizanja ekološke svesti učenika osnovnih škola i promovisanja značaja očuvanja životne sredine, SBB fondacija organizuje „Ne...

Nakon kraće pauze, Кancelarija za besplatnu pravnu pomoć, u saradnji sa Opštinskom upravom Кula, ponovo pruža građanima besplatnu...