lokacija: Apatin
objavljeno: 07.08.2018.
Autor: Jelena

Nebojša Mašić Šoma: Muzikom lečim dušu

Društvo

Apatinac Nebojša Mašić, poznat po nadimku Šoma, ima 42 godine i ulični je svirač. Po završetku osnovne škole, 1993. godine, imao je želju da upiše srednju umetničku školu. Zbog loše ekonomske situacije, morao se prilagoditi i upisati nešto u Apatinu. Odlučio se za Tehničku školu gde je stekao diplomu automehaničara, ali se nikada ni dana nije bavio time jer je umetnost, kako nam je sam rekao, njegov put i njegov jedini izbor. U svom iskrenom razgovoru sa nama otkrio je pojedinosti iz svog života.

- Roditelji su mi se razveli kad sam imao svega dve godine. Od tog trenutka živim kod bake, mamine mame, ali čim sam krenuo u srednju školu, sve češće sam odlazio kod oca i tamo provodio puno svog vremena. U periodu  od 1985. do 1997. godine moj pokojni otac je držao Rock and roll - bluz klub ,,88'', a koji se nalazio u ulici Vlade Ćetkovića broj 88 u Apatinu. Simbolika ne potiče samo od kućnog broja, već i od 88 članova kluba, a koji su bili stalni gosti. U klubu je postojala bina i svakog dana su se održavale žive svirke. Od poznatih muzičara, tu su nastupali Bora Đorđević, pokojni Milan Mladenović, frontmen EKV-a, Crvena jabuka i mnogi drugi. U klub su dolazili ljudi različitih profila, a svima je bilo zajedničko to da su voleli rock and roll, bluz i jazz. 
 
Prema Mašićevim rečima, kada su mladi ljudi u pitanju, njegov otac je zahtevao odobrenje od roditelja i tek tad su mogli ući u klub. 
- U to vreme je sve bilo drugačije. Jedan Jovan Kljajić Kljova npr, koji je svirao sa Tanjom Banjanin, sa Oktobrom, čovek koji je svetski putnik, dođe u klub i svira Erika Kleptona, Pink Flojd i slično. Širom otvorenih očiju sam upijao svaku notu. Za mene je on bio kralj, čovek koji uživa u onome što radi i još od toga živi. Tada sam poželeo baviti se muzikom, priseća se Mašić.
 
 
Nikola Mašić Šoma, Nebojšin otac, bio je, kažu, kultni lik u Apatinu. Pisao je pesme, bio kantautor, a svirao je i tri instrumenta: gitaru, usnu harmoniku i bubanj. Nebojša kaže da su popularnu Gloriju, prvi apatinski rock and roll zajedno napisali njegov otac i pokojni Srbo.
- I ja sada pišem. Ljubav ka pisanju nasledio sam od oca, a takođe i prema muzici uopšte. Otac je bio samouk, ali je kasnije, susretavši u životu mnoge muzičare profesionalce, učio i od njih. Oni su ga naučili note, a zatim je on svoje znanje preneo na mene. Već sa oko 12 godina sam počeo, uz oca, svirati gitaru, priča Šoma i dodaje kako mu je otac govorio da svakog dana mora da svira bar 4 sata, jer svega 20 posto je talenat, a čak 80 rad. I danas se toga, kaže, pridržava.
 
Nebojša je radio svakakve poslove u životu: istovar, hladnjača, klanica, uglavnom sezonski poslovi, ali to nikako nije moglo da ga zadovolji, te je rešio da počne da živi od muzike.
- 2000. godine konačno sam se osmelio da uzmem gitaru u ruke i počnem da zarađujem od sviranja. Te godine sam otišao u Budvu, seo na ulicu i svirao. Prethodno sam se, naravno, prijavio u policiji, dobio sam odličnu lokaciju i počeo da radim. To prvo iskustvo bilo je od velike važnosti za mene, jer sam zahvaljujući tome i dan danas ulični svirač i time se ponosim. Zarađivao sam tada u proseku 30 maraka dnevno. Radio sam noću, a danju se kupao, sunčao i uživao. Otišao sam na 15 dana, a ostao skoro 3 meseca, priča Mašić.
 
Pitali smo ga da li je imao nekad neko neprijatno iskustvo svirajući na ulicama Srbije i Crne Gore.
- Baš nikad nisam imao loših iskustava. Uvek sam se nekako znao povezati sa ljudima, na obostrano zadovoljstvo. Sombor je, npr, neverovatan kada smo mi ulični svirači u pitanju. Tamo ljudi vole rock and roll i to je zaista grad kulture. U Apatinu sviram ispred Maxija ili ispred Ideje i zaista ni tu nikada nisam imao neko negativno iskustvo. Naprotiv. Evo, baš pre neki dan sam svirao u Apatinu kada je naišao otac Darka Dubajića, čoveka koji je išao sa mnom u razred u osnovnu školu. Čovek me je krajnje prijatno iznenadio. O čemu se radi?! Mnogi znaju da je čuveni Vještica iz Like pravio je španske marijači gitare. 1965. godine napravio je jednu za sebe, a ona je kasnije ostala kod njegovog brata, upravo oca mog školskog druga i on mi je baš danas poklonio tu gitaru. Presrećan sam zbog toga, jer je to izuzetno vredan poklon i svakako ću sa posebnim zadovoljstvom svirati na njoj čim je malo doteram, sa širokim osmehom na licu nam prepričava Šoma.
 
Na pitanje da li može pristojno da živi kao ulični svirač odgovara potvrdno. 
- Ja sam skroman čovek. Ako zaradim 500 dinara, zadovoljan sam, ako zaradim 2.000 dinara presrećan sam. Uglavnom, mogu skromno da živim od svoje zarade. Radim skoro svaki dan, a slobodno vreme provodim družeći se sa prijateljima, odlazeći na koncerte, festivale, pozorišne predstave, bioskop...
 
 
Početkom prošle godine umro mu je otac. To je, kaže, veoma teško podneo. 
- Voleo sam ga. On je meni bio i srce i duša. Mnogo mi nedostaje. Imao je nepunih 60 godina kad je preminuo. 9 meseci pre nego što je umro, provodio sam puno vremena sa njim. Svi koji su ga poznavali znali su da je bio poseban. Moj otac ima oko 60 napisanih pesama i sve su sačuvane. U pitanju je moja zaostavština i to je nešto neprocenjivo. Voleo bih da imam mogućnost da objavim knjigu sa njegovim pesmama, rekao je Nebojša, prisećajući se svog oca.
 
Za mnoge ,,alternativce'' kruže priče da narkomani. Pital smo Šomu kakvo je njegovo iskustvo sa drogom.
- Konzumirao sam u životu različite vrste opijata. U jednom momentu sam shvatio da su to ,,okovi'' i da sam zavistan. Ceo život mi se u jednom trenutku svodio na buđenje i jurenje da nabavim nešto kako bih pregurao dan. Onda sam otišao u Sombor, zamolio neuropsihijatra da mi pomogne, jer nisam više mogao tako nastaviti živeti. Priznao sam da sam ovisnik. Tad je krenula moja borba sa bolešću zavisnosti. Dao sam sebi zadatak da ću do Nove godine prestati uzimati i taj lek koji sam dobio, a koji mi zamenjuje opijate. Borba još traje. Nije lako, ali trudim se, iskren je Mašić.
 
Ponesen sopstvenim iskustvom, za mlade samo ima savet da se ni slučajno ne igraju sa drogom.
- Kažite ne drogama. Najbolje je nikad u životu ni ne probati ih. Iz ličnog iskustva to govorim. Recite drogi ne, jer zaista ćete živeti lepše. Nećete imati trule zube, nećete biti psihički bolesni, nećete biti uništeni. Svi koji dođu u dodir sa drogom unište bar 10 godina svog života, ako ne i ceo život. Da ne govorim da je izlečenje jako dugo i jako teško. Kažu da samo 5 posto ljudi uspe da se otrgne iz tog zla. Prvo da bi se oslobodio toga, moraš priznati da imaš problem, a samo priznanje veoma je teško. Tek kad sam izgovorio naglas da sam ovisnik, tek tada sam krenuo u put oslobođenja. Pogrešio sam. Želeo bih da promenim nešto, priča Nebojša.
 
Ovaj iskreni uločni svirač kaže kako muzikom leči dušu i dodaje kako je ljubav njegova najveća inspiracija. 
 
 
- Ja sam čovek koji je uvek zaljubljen i bez ljubavi ne bih mogao da živim. Muškarac je samo pola, žena takođe, jedno bez drugog nisu potpuni, kaže ovaj romantik.
 
Za sam kraj našeg razgovora ovaj interesantan muzičar imao je još jednu poruku za mlađe generacije:
- Živite zdravo i ne eksperimentišite sa drogama! Nemojte samo da pričate o tome kako u Srbiji nije dobro i kako ste nezadovoljni. Treba se malo potruditi, treba se malo više boriti i treba biti skroman. Svi ćemo otići na onaj svet i niko sa sobom ništa neće poneti. Što više novaca, više brige. Treba biti skroman i zadovoljan sa onim što imamo, zaključuje Nebojša i vraća se svojim slatkim obavezama, svirci na ulici, uz nadu da će iduću godinu dočekati zdrav i ,,čist''.
 
 
 

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.

Povezane vesti

U bogatoj i dinamičnoj srpsko-nemačkoj priči koja sa prekidima traje vekovima, a nastavljena je pre nekoliko godina, posebno...

Treću godinu za redom, najuspešniji đaci apatinske opštine, kao nagradu za ostvaren uspeh i uložen trud tokom srednjoškolskog...

Proslavu nacionalnog praznika mađarske zajednice, Svetog Stefana, u Somboru je organizovala Asocijacija za razvoj Zapadnobačkog okruga „Podunavlje“. Sveti...

Na imanju Kazneno-popravnog zavoda u Somboru održana je 23. Likovna kolonija „Elan“. Za tri dana, od 17. do...

U prilog činjenici da opština Apatin brine o svim segmentima društva, pa tako i o kulturi, govori novo...

U organizaciji UG ,,Moj Apatin'' održana je škola kanua i ekologije za prvu grupu polaznika koji su se...