lokacija: Apatin
objavljeno: 07.12.2017.

Iz ugla stručnjaka: Nasilje nije tabu tema - ne žmuri pred njim!

Društvo

Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se sprovodi četiri meseca, za rezultat ima 7.847 hitnih mera za porodično nasilje. Ovaj podatak izneo je krajem oktobra ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Radi se o merama koje se primenjuju kada se „dođe do kraja“, odnosno kada je žena ozbiljno  ugrožena.


Koren je u detinjstvu


A da li mora da se dođe do situacije bez izlaza? Nažalost, mnoge žrtve nasilje ovaj model ponašanja smatraju - normalnim. Veliki broj  žena u Srbiji, koje su doživele partnersko nasilje, živeo je u porodicama u kojima su  odmalena gledale zlostavljanje između majke i oca ili su trpele fizičko nasilje od roditelja.


 

- Negativan model sebe, ponet iz detinjstva, izrazito je plodno tle za kasniju učestalost fizičkog nasilja nad odraslom ženom. Što je ukorenjenije negativno viđenje sebe, to je nasilje koje se trpi učestalije. Uz to, nerazrešena porodična traumatizacija kod žena, koje su u detinjstvu ili bile svedoci nasilja između roditelja ili žrtve njihovog nasilja, bitan je faktor među uzrocima zbog kog kasnije trpe nasilje u partnerskim odnosima. Često je i izbor partnera vezan za model oca nasilnika i na taj način se obezbeđuje kontinuitet nasilja koje se dešavalo u detinjstvu, kaže Duško Bursać, psiholog Centra za socijalni rad Apatin.
 

Nasilje u Apatinu u državnom proseku


Apatin ne zaostaje za državnim prosekom, kada je reč o nasilju, pre svega, nad ženama.  Evidentiran je porast broja prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja iz godine u godinu, međutim, ne može se sa sigurnošću tvrditi da li se radi o porastu broja nasilnih incidenata ili se radi o tome da se ovi događaju bolje prepoznaju i prijavljuju, a samim tim i sankcionišu.


 

- Ako govorimo isključivo o porodičnom nasilju, najveći broj prijava se odnosi na partnersko nasilje i najčešće ga prijavljuju žene. Prijave u Centar za socijalni rad dolaze u jednakoj meri i od žrtava nasilja i od drugih institucija, koje dođu do saznanja o počinjenom nasilju, najčešće od policije, gde moramo izuzetno pohvaliti saradnju naše ustanove sa Policijskom stanicom Apatin i Službom hitne pomoći u našoj opštini, objašnjava Nikolina Sučević, vd direktora Centra za socijalni rad Apatin.


Pet žena iz Apatin u Sigurnoj kući u Somboru


Još jedna prednost novog Zakona je lakše donošenje odluka o smeštaju i zbrinjavanju žrtava nasilja u Sigurnu kuću. Ova ustanova postoji u Somboru i nadležna je za Zapdnobački okrug, a rukovodilac Tamara Savović kaže da se ne može govoriti o trendu, jer broj osoba koje su smeštene varira tokom godine:


 

- Od aprila 2011. godine, kada je osnovana Sigurna kuća, bilo je zbrinuto 68 žena i 64 dece. Najviše prijava je bilo u tekućoj 2017. godini - 15 žena i 14 dece.  Iz Apatina u somborsku Sigurnu kuću bilo je smešteno pet žena i šestoro dece, kaže Tamara i dodaje da boravak u Sigurnoj kući nije vremenski ograničen, jer se pravi individualni plan zaštite za svaku ženu ponaosob, a po izlasku iz Sigurne kuće, žena je psihički osnažena i nasilje prestaje da bude dominantan problem.


- Tokom boravka u Sigurnoj kući, u meri u kojoj je spremna, žena se postepeno uključuje u redovne društvene tokove, kako bi joj život nakon izlaska bio olakšan. Voditelj slučaja i savetovalište Sigurne kuće ostaje u kontaktu sa ženom i pruža joj podršku u svakom trenutku, koji ona prepozna kao rizičan. Takođe, bude i pripremljena za sudske postupke, koji joj predstoje. Po izlasku iz Sigurne kuće, svakoj ženi se stavlja do znanja da, ukoliko se ponovi nasilje, naročito kada se vrati u bračnu zajednicu iz koje je izmeštena, može da nam se obrati i kontaktira nas u bilo kom trenutku, objašnjava Savovićeva.


Kako pomoći žrtvi?


Duško Bursać ističe da naše društvo normalizuje nasilje i da se često mogu čuti  čuti stavovi o žrtvama da  „bolje nije ni zaslužila kad trpi” ili  „ko joj je kriv kad neće da ode”:


- Žrtve nasilja ne odlaze od nasilnika ili se veoma teško odlučuju na takav korak samo zato što, velika većina njih, od malih nogu za bolje i ne zna, kaže on.
 

Ako sumnjate da neko trpi nasilje, ne budite navalentni. Budite tu da saslušate, a ne da kritikujete ili dajete savete, opominje Nikolina Sučević:


- Nemojte pitati žrtvu nasilja zašto to trpi, jer time sugerište da ona dobrovoljno ostaje u nasilnom odnosu i da je delom odgovorna za njega. Osnažujte je da nasilje prijavi, ali ništa ne činite bez njene saglasnosti. Žrtva nasilja je već u odnosu gde joj neko drugi određuje šta treba da radi - nemojte to i vi činiti, savetuje Sučevićeva.
 

Da li ste žrtva nasilja? Pomozite sebi!


Sučevića dodaje da je žrtvama nasilja teško da se obrate za institucionalnu pomoć i podršku. Ukoliko trpite nasilje, veliki je korak da to kažete bilo kojoj bliskoj osobi od poverenja.


- Ukoliko trpite nasilje, obratite se Centru za socijalni rad, policiji, svom lekaru ili bilo kojoj drugoj službi, koja je dužna da reaguje na tu prijavu. Takođe, možete da se obratite i kriznim servisima, koji su namenjeni brzom reagovanju u procesu zaštite žrtve i sprečavanju budućeg nasilja. Oni obuhvataju aktivnosti mobilnog tima Centra za socijalni rad, koji je dežuran 24 sata i usko sarađuje sa lokalnom policijom i tužilaštvom, SOS telefon za žrtve nasilja, mogućnost smeštaja u sigurnu kuću, medicinsku ustanovu ili druge vrste sigurnog skloništa, apeluju iz Centra za socijalni rad Apatin.


Dostupni su i savetovališta, medicinsko ili pravo zastupanje, psihološka pomoć, kao i servisi za decu i još mnogo toga. Informisati se možete i tokom javnih kampanja, na tribinama i na javnim prezentacijama.

 
Kontakt sa Sigurnom kućom možete da ostvarite putem sekretara u Mesnoj zajednici, mejlom [email protected] ili na broj telefona: 025/482 499 -  potpuno anonimno i zaštićeno!


Autor: Aleksandra Kekić


 

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.

Povezane vesti

Dugo su Riđičanci čekali priliku da nesmetano pređu preko mosta u Vojvođanskoj ulici. Zahvaljujući inicijativi Saveta MZ Riđica...

Aktivisti MO SNS Riđica, u saradnji sa mesnom zajednicom, organizovali su radnu akciju u sklopu koje su preuredili...

Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije, a koji treba uskoro da...

Radnici Odeljenja javne rasvete JKP „Zelenilo“ Sombor priveli su kraju  novogodišnje kićenje grada, nakon što su prethodno okitili...

Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samopravu, podsećanja radi, odobrio je projekat Lokalnoj akcionoj grupi...

Povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i deset godina postojanja Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom, u Palati Srbije...