Crvenokosa boginja - povezanost između plodnosti žene, zemlje i biljnog sveta

Crvenokosa boginja, koja je otkrivena još 1989. godine u okolini Odžaka, na lokalitetu Donja Branjevina, ponovo se našla u žiži interesovanja. Povod je oživljena manifestacija „Dani crvenokose boginje“, koja je ove godine uspešno održana od 1. do 3. juna.

- Moram da izrazim veliko zadovoljstvo što posle 14 godina ponovo organizujemo ovu manifestaciju u našoj opštini. Inicijativa je potekla od samih građana, čija je velika želja bila da se vrati ta manifestacija, po kojoj je opština Odžaci ranije bila poznata, rekla je, najavljujući Dane Crvenokose boginje, predsednica opštine Odžaci Latinka Vasiljković.
 
Utiske nakon manifestacije, sa nama je podelila Marija Drakulić, predstavnica Turističke organizacije Opštine Odžaci.
- Veoma smo zadovoljni održanim Danima Crvenokose boginje, jer je organizacija bila na nivou. Program je bio izuzetno dobar a poseta veoma velika u svakom delu programa, koji je bio raznolik - počev od dečijeg uzrast do onoga za srednje i starije generacije.
Drakulić je dodala da će manifestacija biti održana i sledeće godine.
 
A o čemu je zapravo reč?
 
Statueta kao zamena za ljudsku žrtvu? 
 
Prirodno okruženje Donje Branjevine, između Deronja i Dunava, u okruženju guste hrastove šume, milenijumima čuva tajnu jedne od starih kultura neolita. Sergej Karmanski, tadašnji rukovodilac arheološke zbirke u Odžacima, statuetu Crvenokose boginje otkrio je nakon dugog niza iskopavanja. Pronađena je u jednoj jami u centralnom delu neolitskog naselja. Bila je polomljena pre zakopavanja. Karmanski je smatrao da je zakopana u zamenu za ljudsku žrtvu, koja je trebalo da obezbedi plodnost zemlje, ali mr Lidija Balj, arheolog iz Muzeja Vojvodine zastupa drugačije mišljenje. 
 
 
- Statueta Crvenokose boginje je odbačena u otpadnu jamu, tako da to mesto nema neku posebnu simboliku. Prethodni istraživači su smatrali da je u pitanju kultno mesto, ali je moje mišljenje da nije - ljudi su prosto statuetu koristili za svoje obredne svrhe, a nakon što je polomljena, ona je odbačena, i ta praksa nije bila ni retka ni neobična u neolitskom period, kaže za 025info autorka rada „Crvenokosa boginja kao simbol“.
 
Crvenokosu boginju je mogao da stvori samo pravi majstor
 
 
Neki istraživači smatraju da ova statueta u sebi sjedinjuje simbole muške i ženske plodonosti. Napravljena je od pečene zemlje, visoka je 38 centimetara. Njena glava je pažljivo modelovana, a lice naglašeno. Nos je ravan, a oči izvedene oštrim predmetom. Usta nema. Posebna pažnja je posvećena izradi kose, koja je obojena u crveno, po čemu je i dato ime ovoj statueti. Naglašen je donji deo tela, ruke su savijene u laktovima, postavljene na donji stomak, a grudi uzdignute. Noge su blago raširene, dok stopala nema. Vulva je predstavljena urezanim obrnutim trouglom, dok je zadnjica velika. Baljeva navodi da način izrade ukazuje na zrelost forme i stila, te da je statuetu sigurno napravila iskusna osoba. Da li je bila muško ili žensko - to nije moguće utvrditi. Veruje se da je pre izrade ove statuete mnogo vremena moralo biti posvećeno istraživanju.
 
Rituali i poljoprivreda
 
Crvenokosa boginja potiče iz naselja ranih zemljoradnika, koji su živeli sedelačkim životom. Ona svedoči o verovanju u povezanost između plodnosti žene, zemlje i biljnog sveta. Tadašnje stanovništo je počelo da obrađuje zemlju i da gaji životinje, a lov i ribolov su postali dodatni izvori hrane, te su se stekli uslovi za duži život na jednom mestu. Tome u prilog govore i saznanja da su ljudi, da bi osigurali trajnost sile plodonošenja, odnosno rađanje plodova iz semena, osmislili obrede. Tako je sa procvatom zemljoradnje, centralno božanstvo postala boginja plodnosti.
 
Kada je reč o istim ritualima u kasnijim periodima, mr Lidija Balj kaže:
- Postojali su različiti rituali u svim periodima ljudske prošlosti, ali ih je veoma teško dokazati na osnovu arheoloških tragova, pogotovo kada je u pitanju praistorija. O njima neosporno svedoče arhitektonski ostaci svetilišta, ali su oni veoma retki.
 
Gde se može videti statueta Crvenokose boginje?
 
Originalna statueta Crvenokose boginje čuva se u Odžacima, a kopija je izložena na stalnoj postavci u Muzeju Vojvodine. Replike se mogu pronaći i u muzejskoj jedinici u biblioteci „Branko Radičević“, gde se nalaze i drugi predmeti sa lokaliteta Donja Branjevina.
 
Osim statuete, u arheološkom odeljenju muzejske jedinice u Odžacima možete videti i žrtvenik u obliku jarca, monohromne crveno obojene posude, fragmente posuda sa belo-slikanim kapljičastim ornamentom, scenu lova sa fragmenta posude, mnogobrojne fragmente minijaturnih figura, veliki broj koštanih alatki, ostatke životinjskih kostiju, puževe i školjke.
 
“Najveću količinu materijala čini keramika u raznim stilovima i tehnikama ukrašavanja, a pronađeni su i udice, harpuni za ribolov i mnogi drugi predmeti”, stoji na sajtu Turističke organizacije Opštine Odžaci.
 
Muzejska jedinica u Odžacima otvorena je od 7 do 15 sati, dok Muzej Vojvodine možete posetiti od utorka do petka od 9 do 19 sati i subotom i nedeljom od 10 do 18 sati. Cena ulaznice za odrasle je 200 dinara, za đake, studente i penzionere 150 dinara, a grupne ulaznice su 100 dinara.

Foto: N. Glišić
 

Komentari
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.
Postavi komentar