lokacija: Apatin
objavljeno: 23.08.2018.
Autor: Jelena

Broj materijalno ugroženih Roma u opštini Apatin iz godine u godinu sve manji

Društvo

Na teritoriji opštine Apatin postoje dva Romska naselja, jedno u Sonti i jedno u samom gradu Apatinu. U Sonti, u naselju Medan živi oko 500 stanovnika Roma, u 128 domaćinstava. Manji broj Roma živi i u obližnjem selu Kupusina, kao i u Svilojevu.

Sonćanski Romi se danas sve više povlače ka samom selu, a kada je Apatin u pitanju, Romi žive u jednom od najuređenijih Romskih naselja u Vojvodini.
 
Naselje Roma u Apatinu postoji već nekoliko vekova. U njemu živi preko 3.000 stanovnika u 580 domaćinstava. Stanovnici ovog naselja govore mešavinom književnog rumunskog jezika i beačkog govornog narečja, a po veroispovesti su katolici.
 
Kontinuiran rad na poboljšanju položaja Roma u opštini Apatin
 
- Društvena zajednica je uložila proteklih decenija značajna sredstva u poboljšanje položaja Roma. Opština Apatin je usvojila LAP za Rome u oblasti obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravstva, kulture i socijalne zaštite. Značajna sredstva koja su utrošena u naselje Roma, kako bi se stvorili povoljniji uslovi života u skladu sa savremenim trendovima su: atmosfeska kanalizacija, elektrifikacija u naselju sa kućnim priključcima NN, vodovodna mreža, projekat saobraćajnice u naselje Roma, sanacija oštećenja na putevima, uređenje sportskog terena, parking i raskrsnica kod dečijeg vrtića, kao i pojačanje pritiska vode u naselju Roma, rekla je za 025info web portal Danijela Ignac, koordinator opštine Apatin za romska pitanja.
 
 
Uz podršku lokalne samouprave, osnovano je i Udruženje Roma „Zlatno sunce“, a koje je svojim aktivnostima doprinelo očuvanju i unapređenju kulture i običaja romske zajednice.
 
Obrazovanje apatinskih Roma
 
U Romskom naselju u Apatinu postoji Dom Kulture sa zdravstvenom stanicom, a takođe je uređena i izgrađena kapela na groblju gde se sahranju Romi. Preko 30 godina u samom naselju postoji i odeljenje dečijeg vrtića, a koji pohađa gotovo kompletna predškolska generacija Roma.
 
- Možemo se pohvaliti da se zadnjih 20 do 30 godina 99% učenika romske nacionalnosti  upisuju u osnovnu školu koja se nalazi u centru Apatina, udaljeno 4 km od naselja, za koju lokalna samouprava obezbeđuje besplatan prevoz. Učenici romske nacionalnosti su uključeni u produženi boravak koji se odvija u sklopu OŠ „Žarko Zrenjanin“ u Apatinu, radi njihovog lakšeg uklapanja u redovan nastavni program. Opština takođe izdvaja sredstva za užinu i besplatne udžbenike, a od 2010. godine uključen je i pedagoški romski asistent u radu sa učenicima romske populacije, radi njihovog lakšeg uklapanja u nastavi, saznajemo od Ignacove.
 
Infrastruktura
 
Prema rečima koordinatorke za romska pitanja, trenutno je u toku legalizacija izgrađenih objekata. Takođe, kako kaže, sačinjen je i izvođački projekat sa revizijom za izgradnju fekalne kanalizacije čija realizacija tek predstoji, izrađeni su glavni izvođački projekti sa revizijom za gasifikaciju naselja Roma, planira se izgradnja kablovske televizije, a u narednom periodu izvršiće se rekonstrucija i rehabilitacija puta ka smetilištu od ulice Poljska do Kružnog Nasipa, za šta takođe već postoji projekat.
 
- Smatramo da bi povećanje investicionih aktivnosti u javnom i privatnom sektoru, uz odgovarajuće pogodnosti koje bi mogle da obezbede pre svega banke i lokalna samouprava, posebno kroz akcije besplatne obuke i pružanje stručne pomoći pri otvaranju preduzeća i sprovođenja preduzetničkih aktivnosti, u narednom periodu doprinelo smanjenju broja nezaposlenih Roma, smatra Ignacova.

Tradicionalna ,,Romska noć''
 
 
Uz podršku lokalne samouprave, svakog avgusta, sada već tradicionalno, održava se manifestacija „Romska Noć“. U pitanju je proslava Dana Velike Gospe, popularni Kirbaj. U ovoj manifestaciji, a koja je nadaleko poznata, Romi prikazuju raskoš i talenat svoje kulture i običaja, gde okupljaju brojnu publiku iz naše opštine, a i šire. U cilju podrške ovih i sličnih manifestacija, opština Apatin je obezbedila sredstva za nabavku neophodnih instrumenta i nošnji za nesmetan rad kulturno umetničkih društava Roma. 
 
 
Kako saznajemo od Ignacove, ova manifestacija u samom Romskom naselju održava se dvadesetak godina unazad. Na poslednjoj održanoj, pre svega desetak dana, gosti su bili Jelena Jovanović, pokrajinska poslanica iz Novog Sada i Miloš Nikolić, šef kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine. 
Najatraktivniji deo Romske noći je izbor za najlepšu Romkinju, a laskavu titulu ove godine je ponela  Sanja Kalanjoš iz Apatina.
 
 
CSR Apatin: Bez problema sa domaćim Romima
 
U Centru za socijalni rad Apatin saznajemo da ono što je specifično za većinu dece iz porodica apatinskih Roma je to da idu u školu, odnosno da imaju bar započeto školovanje i da svi imaju lična dokumenta. Apatinski Romi većinom se žene i udaju sa Romima koji su slični njima, a to su Romi iz Bača, Vajske i Bogojeva, jer su sličnog mentaliteta i imaju slično kulturno nasleđe.
 
- Interesantna je činjenica da mi nikad nismo imali problema sa našim domaćim Romima. Problemi su zapavo nastali kada su počeli da se doseljavaju Romi iz drugih krajeva zemlje, a to su Romi koji čak i ne pričaju isti jezik sa starosedeocima. U pitanju su Romi koji često menjaju mesto svog boravka, koji ne idu u škole, pa čak nemaju ni lična dokumenta, kaže za 025info Nikolina Sučević, direktor CSR Apatin.
 
 
Uređen sistem - ključ uspeha
 
Prema rečima Sučevićeve, za razliku od većine gradova u Srbiji, u opštini Apatin sistem je malo uređeniji kada su Romi u pitanju. 
 
- Nemoguće je da se kod nas desi da se dete rodi i da ne bude prijavljeno. Svako dete koje je rođeno na teritoriji opštine Apatin mora se znati gde je, a to važi i za romsku decu. Nama se ne može desiti da neko nema lične dokumente. Dobro smo uvezani sa ostalim institucijama i to je jedan od ključnih razloga dobrog funkcionisanja. Sem toga,  mi se trudimo da, što je više moguće, probleme rešimo unutar zajednice. Primer Beograda je takav da tamo gotovo niko od Roma ne prima socijalnu pomoć, jer nemaju lične karte. Kod nas je drugačiji slučaj. Svako ko je došao u CSR, rekao da nema ličnu kartu, da mu je istekla ili ju je izgubio, a nezaposlen je i nema prihode, mi smo mu davali jednokratne pomoći da naprave lična dokumenta. To je osnova da bi mogli išta drugo da ostvare, objašnjava Nikolina Sučević, direktor Centra za socijalni rad u Apatinu. 
 
Kako saznajemo u Centru, ako govorimo o procentima, broj materijalno ugroženih Roma se iz godine u godinu se smanjuje. 
 
- Apatin je nekad bio jedan od privredno razvijenijih gradova. Većina Roma bila je zaposlena, mnogi od njih imaju penzije i ne žive svi od socijalne pomoći. U naselju ima lepših i opremljenijih kuća nego u centru Apatina. Ima ih puno i koji rade, bilo ovde, bilo u inostranstvu. Romi nisu materijalno ugroženiji od drugih u našoj opštini. Razlika je jedino u obrazovanju, jer se veliki deo romske dece i dalje osipa pre vremena iz osnovne škole i to je najveći problem. Teško je stimulisati roditelje da održe decu u školi kad ni ljudi sa završenim fakultetom nemaju danas najsjajnije uslove za zaposlenje. Međutim, pre svega nekoliko meseci na snagu je stupila izmena zakona za materijalnu podršku porodicama sa decom. Radi se o dečijem, odnosno roditeljskom dodatku, a za koji je obavezno da dete pohađa školu. To će možda biti neki vid stimulacije od ove školske godine za Rome. Ranije su donosili potvrde da je dete redovno upisano u školu, ali niko dalje nije proveravao da li to dete ide u školu ili ne. Sada je to pooštreno i škole će dostavljati potvrde, kaže Nikolina Sučević, ne skrivajući nadu da će to uticati na veći procenat školaraca kod Roma.
 
Ono što smo još saznali je da budžet za jednokratne novčane pomoći CSR Apatin veći od Sombora, a koji je tri puta veći grad od našeg. Prema objašnjenju naše socijalne ustanove, to nije zato što je naše stanovništvo siromašnije, već zbog toga što mi više dajemo i ti efekti se vide. 
 
- Mi nemamo u našoj opštini nikog bez lične karte, nemamo beskućnike, nemamo skitnice... Imamo čak i stanove za zaštićeno stanovanje, gde ljudi mogu pristojno da žive, samim tim, nemamo ljude koji žive u kartonskim kutijama, u parku, na ulici ili slično, objašnjava Sučevićeva.
 
Jednake šanse za sve
 
 
Po mišljenju stručnjaka, inkluzija je sama po sebi dobra jer njome svi dobijamo jednake šanse, ali mi ne možemo nikad biti jednaki. Možemo biti i treba da budemo ravnopravni, u smislu dostupnosti, ali to nikako ne znači da smo jednaki. 
 
- Mi se od Roma kulturološki razlikujemo, i ne treba da budemo jednaki i ukalupljavamo se. To sve ne znači nužno da smo mi bolji od njih ili obrnuto. Prosto smo različiti. Kod nas je uobičajeno da nam deca idu u školu, a kod njih je sasvim uobičajeno da se sa 15 godina udaju i žene. Zakon to npr ne dozvoljava i tu mi reagujemo. Nešto što je nasleđe i kulturni fenomen, a kosi se sa zakonom, moramo sprečiti, ali ostale stvari kulturnog nasleđa kod njih ne treba ni da menjamo. Uzmimo za primer naše ljude u inostranstvu, većinom se druže između sebe, jer imaju nešto zajedničko i nešto ih povezuje, ističe direktorka CSR i dodaje da predrasude o Romima, da su prljavi, lenji ili slično, uopšte nisu istinite. 
 
- Romi su izuzetno požrtvovani roditelji. Neverovatno su posvećeni. Šta god da rade, oni svoju decu svuda vode sa sobom. Nikad ih nigde ne ostavljaju. Romi su neverovatno topli kada je roditeljstvo u pitanju. Iako veoma mladi stupaju u bračne zajednice i mi tu malo možemo da uradimo, razvoda je mnogo manje kod Roma nego u opštoj populaciji, kaže Nikolina Sučević.
 
Što se tiče nataliteta, kod Roma je situacija slična kao i u celoj zemlji. Retko gde ćete danas u naselju naći porodice sa petoro i šestoro dece, a što je nekad bilo uobičajeno.
- Romi su ljudi koji žive od danas do sutra. Ako sad dobiju nešto više novca nego juče, a nebitno je da li će imati sutra, za njih je praznik. Kupuju sve najbolje, uživaju u tome, a sutra šta bude. U sadašnje vreme živeti na taj način mnogi čak smatraju blagoslovom, jer stres koji svakodnevno doživljavamo razmišljajući o sutrašnjici, veoma loše utiče na sve nas. Romi su generalno tokom istorije mnogo manje obolevali od bolesti koje su povezane sa stresom. Životni vek im je jeste kraći, ali to je zato jer žive brže i manje vode računa o sebi, kaže Sučevićeva. 
 
Novine u obrazovanju apatinskih Roma
 
Vezano za osipanje romske dece iz osnovnih škola, što je kod njih naveći je problem, da se ne govori o srednjem i visokom obrazovanju, CSR Apatin se trudi da ih, koliko je u njihovoj moći, i u tom smislu stimulišu, nevezano za njihovu osnovnu delatnost. 
- Ono što je novina, a što smo uradili u saradnji sa Školom za osnovno obrazovanje odraslih, to je organizovanje časova u Romskim naseljima u Apatinu i u Sonti, a gde smo im držali časove o životnim veštinama koje im mogu značiti u budućnosti, tipa koja sva prava mogu da ostvare preko CSR, koje usluge mogu da dobiju kod nas, koja prava mogu da ostvare kod drugih institucija i kako se tamo upućuju. Takođe, učili smo ih o tome kako se podnosi podnesak nekoj ustanovi, državnom organu, organu upravljanja i sično, kako se podnosi pismeno, kako usmeno, šta može bilti anonimno, kako se izjavljuje žalba, kako da popune uplatnice i još mnogo toga. Bila je izuzena zainteresovanost, kako mladih od 16 godina, tako i onih starijih od 40 do 60 godina, saznajemo od direktorke Centra. 
 
Prema Nikolininim rečima, Romima proaktvnost nije jača starna. Ona dodaje da ima toliko evropskih fondova na kojima mogu da dobiju seredstva i da bi im oni rado pomogli, ali mnogi konkursi se odnose samo na udruženja građana, pa bi bilo značajno i korisno da naši Romi imaju više udruženja, jer postoje mnogi fondovi, potencijalni investitori, donatori, a to je ono gde mogu zaista puno da učine za sebe i sami sebi obezbede još kvalitetnije uslove za život.
 
Mesna zajednica Romsko naselje Apatin
 
U vezi sa ovom temom, kontaktirali smo i lokalnu samoupravu, a koja je na jednoj od sednica SO Apatin donela odluku o formiranju Mesne zajednice u apatinskom Romskom naselju. Od Jevte Milojevića, pomoćnika predsednika opštine za investicije saznajemo da je MZ u naselju formirana, da bi sa tako izdvojenom Mesnom zajednicom lakše došli do sredstava iz evropskih fondova, kao i sredstava iz RS. Prema Milojevićevim rečima, postoji velik broj fondova za nacionalne manjine i ugrožene kategorije društva, a gde bi se moglo aplicirati i dobiti značajna sredstva koja bi mogla da doprinesu unapređenju i razvoju MZ Romsko naselje.
 
 
- Nesporno je da u Romskom naselju ljudi imaju vodu, struju, isprojektovane i uređene puteve, ali isto tako je činjenica da uslovi u kojima oni žive mogu biti mnogo bolji. Mali broj Roma je zaposlen i to je osnovni problem, ali ne samo u naselju, već u celoj opštini. Ono što je trenutno neophodno uraditi u Romskom naselju je prilazni put koji je u veoma lošem stanju, a nemanje fekalne kanalizacije je prioritet nad prioritetima kada je ovo naselje u pitanju. Ova uprava to mora uraditi već iduće godine, iskren je pomoćnik predsednika opštine za investicije.
 
Gostoprimivost Roma i čuvena romska pogača
 
Bilo kako bilo, apatinski Romi kažu da su zadovoljni i srećni. Od jutra do večeri kod njih se iz gotovo svakog doma čuje dečija graja i muzika. Vrata su im uvek širom otvorena za goste i fantastični su domaćini.
Kada su domaći Romi u pitanju, gotovo da ne postoji domaćinstvo u apatinskom naselju koje nema peć napravljenu od slame i blata, a u kojoj se priprema čuvena romska pogača. Od naših domaćina saznajemo da u pogaču od sastojaka idu samo brašno, kvasac, so i voda. Da li zbog načina pripreme, da li zbog nečeg dugog, ali pogača je i više nego ukusna. Mi smo je probali i svima je toplo preporučujemo.
 
 
 
 
 
 

 

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.

Povezane vesti

U Centru za edukaciju Crvenog Krsta Sombor, biće organizovana razmena uskršnjih poklona između mladih Somboraca i migranata...

I pored velikih izazova sa kojima se suočavaju mladi - visoka stopa nezaposlenosti, odliv mozgova, niska participacija...

U okviru serijala "Depresiju je moguće pobediti", u utorak, 23. aprila, sa početkom u 17 časova u Maloj...

Zbog radova na rekonstrukciji Doma zdravlja Apatin, početak najavljenog ciklusa predavanja školice za trudnice pomeren je na 25....

Posle Rima i Meksiko sitija, Milan Zulić se pojavljuje na još jednoj internacionalnoj kolektivnoj izložbi na Kubi pod...

Na inicijativu udruženja građana „Bodrog“ i Mesne zajednice Bački Monoštor pokrenuta je akcija prikupljanja reciklažnog otpada. Prva sredstva...