Muzej Staro selo na Zlatiboru
Autor: 11
20.11.2018.

Muzej Staro selo na Zlatiboru je veoma neobičan. Napravljen je sa ciljem da se na jednom mestu prikupe veoma stare brvnare i drvene kuće sa Zlatibora koje se više ne koriste i tako sačuvaju za generacije koje dolaze. Izgradnja Muzeja Staro selo započela je još 1979. godine

Kako je nastao Muzej?

Inicijativa je potekla od organizacije pletilja iz Sirogojna. Članovi ovog društva želeli su da sačuvaju ostatke starog graditeljstva, da naprave celinu materijalnih kulturnog dobara i da se programima i izložbama posetioci uvedu u kuće i brvnare, da se oživi atmosfera davnih danajer tako sam muzej održava svoje postojanje.

Planom je bilo predviđeno postavljanje 45 građevina sa šest rekonstruisanih uzoraka starih pekara, uljanika i kulače. Danas ovaj prostor obuhvata 5 hektara i skoro 50 kućica. Kako bismo vam predstavili istorijat ovog lepog mesta, potrudili smo se da pronađemo knjigu "Zlatiborska brvnara i muzej narodnog graditeljstva Staro selo"

Izbor građevina

Velika istraživanja su rađena o samom procesu prenošenja kuća -koje izabrati i na koji način ih preneti a da se ne sruše?

Ispitivanjem je obuhvaćeno 30-ak naselja i pregledano više od 300 starih građevina. Obuhvaćene su ne samo kuće za stanovanje, već i mlinovi, valjavice ili krečane. Nastojanja su bila - sačuvati celu konstrukciju svakog objekta i pratiti njegovu razvojnu liniju. I ne samo to - cilj je bio utvrditi način na koji je kućište organizovano, broj i vrstuzgrada u domaćinstvu, unutrašnju opremu i sve posebne odlike koje se javljaju u nekim krajevima. Zato su prikupljani i podaci o porodicama, običajima, verovanjima.

Podaci su se pažljivo sakupljali i čuvali. Sve je bilo važno, koji se materijal koristio, koliko ljudi je radilo i sl. Istraživački posao trajao je nekoliko godina. Uporedo sa prikupljanjem drvenih zgrada, sakupljani su i predmeti koje su ljudi koristili i njihova konzervacija: oko sto predmeta raznih alata i oruđa, pokućstva (trlica, vretena, kutlače, vretena). Krajnji cilj organizatora i pokretača ovog projekta bio je popularisanje kulturnog nasleđa Zlatibora .

Kako su se kuće izmeštale

Nastojalo se da se stari materijali i konstrukcija sačuvaju u najvećoj meri. Na izradi programa i celom projektu godinama su radili timovi arhitekata, etnologa, hemičara, stolara-konzervatora, zidara i ostalih radnika koji su obezbedili uslove za opstanak ovih divnih kuća. Muzej “Staro selo” je spomenik je od izuzetnog značaja za istoriju i kulturu naroda Srbije.

U veoma starim drvenim kućama (kr. 19. veka) nema eksera, jedino su šarke na vratima bile od metala. Čak su i drveni klinovi korišćeni za podne daske. Bilo ih je veoma teško preneti sa izvorne lokacije.

U većim domaćinstvima u zaseocima uz kuću je stajao i ambar za žito, mlekar, ponegde ograđeni trem. Zanimljivo je da se na takvim tremovima trgovalo (duvanom ili rakijom) što samo svedoči da je u vreme Kraljevine Jugoslavije bilo početaka trgovine u privatnim kućama. Neke kuće imaju izgrađeni zidani podrum, u nekima je podrum od brvna. Kultura stanovanja na delu - domaćin koji je iole bio bogatiji imao je sazidan podrum od kamena.

Seoska arhitektura Zlatibora. Oblik i forma

Seoska arhitektura zlatiborskog tipa je dinarskog tipa. Za stanovanje se gradilo po nekoliko manjih građevina, prilagođenih okolnostima. Izgradnja tih starih brvnara na većim visinama (u selima oko Tornika i Čigote, na preko 1400 nadmorske visine) nije bio jednostavan zadatak. Kao građevinski materijal korištene su smrča, jela, bukva i hrast kao i beli bor.

Za pod i zidove podruma koristila se zemlja. Tipična dinarska brvnara je u osnovi pravougaona, sa kamenim temeljem. Zidovi su od tesanih greda položenih vodoravno jedni preko drugih. Krov je na četiri vode, strm, pokriven slamom, daskomili kamenom.

Tu su i otvori kroz koje izlazi dim iz kuće. Na sredini krova je karakterističan dimnjak - kapić, kupastog oblika sa izrezbarenim vretenom na vrhu. Ono što je neobično je da se u kućicama pravila dvoja vrata, postavljena jedna naspram drugih i njihova uloga je imala značajan religijski karakter.

Kuće su bile uglavnom dvodelne, u jednoj sobi bila je peć, tj. ognjište, sa gvozdenim verigama, kamenom popločana, sa dolapomi svim onim stvarima koje smo uvek viđali u tim starinskim kućama: naćvar, stupa, mlin za so, nekoliko tronožaca za sedenje, sudovi za vodu od drveta ili zemljani lonci, tiganji, bakrač, crepulja.

Soba je manja i namenjena za goste (i za mnogobrojnu decu u zadružnoj porodici) popločana drvenim talpama i tavanicom od šišaraka i pruća. Zemljane peći su bile omiljene, napravljene od posebne vrste gline sa rupama na bočnim stranama i čunkom. Ukrasa je bilo malo, uglavnom na drvenim delovima brava, ključankama, u nadvratku. Ukrašavane su rezovima i šarama.

Krov se pravio od slame, pruća, nekad paprati, a kasnije od dasaka pomoću kovanih klinova.

Kako su porodice bile brojnije i živelo se u zadrugama, to su se morale zidati dodatne pomoćne zgrade: mlekar, salaš, ambar, kačara, ponegde “mišana” - za sušenje voća i kotar za seno. Odumiranjem zadruge menjale su se i kuće i način građenja. Stare brvnare zamenile su nove zgrade od cigle.

Napravljene su iznova sobne peći jer se originalne nisu više mogle naći.

Domovi u planini

Svaka porodica imala je svoj deo planine gde su preko leta čuvali stoku. Postojale su te male priručne kolibe od jedne prostorije sa pojatom (većom građevinom gde su uveče zatvarane krave i ovce).

Za taj letnji boravak, dok se napasa stoka, pravljene su po zlatiborskim suvatima na proplancima kolibe, “kulače”. Ispod Čigote su se nekada nalazile takve kolibe.Uz kolibe sekoristila i jedna specijalna naprava - “pokretni krevet”, na saonicama koji se mogaovućii tako bi čobanin uvek bio u blizini stoke. Jedna vrsta koliba je i “kulača” od kolja složenih u kupu pokrivena slamom ili paprati.

Staro selo Sirogojno danas

Naravno, nešto se moralo prilagoditi novom vremenu. Neke su zgrade morale biti osavremenjene , uvedena je voda, kuhinja je dobila nove delove, poboljšani su podovi, ojačane tavanice i obezbeđene od prokišnjavanja i snega, uvedena rasveta. Kod svih ovih promena i izrade pokućstva korišćeni su stari uzori.

Na fejsbuk strani “Starog sela” Sirogojno navodi se da “stalnu muzejsku postavku čine dve zlatiborske okućnice, sa stambenim i privrednim zgradama koje su početkom 20. veka bile dom zadružne seoske porodice. Privredni deo čine objekti za čuvanje i preradu voća, zgrade za stoku.

Čobanski stan predstavlja zasebnu celinu.Od 2012. godine u muzejskoj postavci se nalazi i rekonstruisana učionica”. U nekoj od kuća Muzeja danas se nalazi i česma sa drvenim točkom i koritom udubljenim u bukovom deblu.

U dvorištima i unutar kuće nalaze se zbirke starog alata i oruđa : ručni žrvanj, stupe, kace za seme, ralo, drljača, kace i burad sa drvenim obručima i mešine za rakiju i sl.

Vajati. U njima se pre dva veka držala devojačka sprema za mladu:izatkane haljine, šivene i vezene stvari u sanducima, posteljina, peškiri za kićene svatova itd.

Privredni deoje izdvojen od osnovnog dvorišta. Čine ga pomoćni objekti: kačara sa kazanom za pečenje rakije, mišana za sušenje šljiva, staja, jagnjičar i svinjarac sa oborom.

Kačara: pečenje rakije. Tehnologija prerade šljiva podrazumeva berbu, transport i čuvanje šljiva u velikim kacama gde šljive prolaze proces vrenja. Ovde se nalaze kazani za pečenje rakije (od bakra, dok ostali delovi mogu biti od drveta).

Danas tokom godine možemo uživati u vašaru starih zanata, muzičkim programima, izložbama, dečjim programima...Kalendar događaja je krcat lepim najavama. Naravno, Zlatibor je sve popularnije mesto za odmor, pa ne čekajte poslednji trenutak da rezervišite svoj komfor .


Komentari
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.
Postavi komentar