Tolerancija agresivne levice
Autor: none
16.03.2016.

Autor: Lazar Slepčev

Padom Miloševićevog režima, nova, šarolika DOS-ovska vlast, imala je potrebu da svojim mentorima i finansijerima pokaže kako na delu sprovodi procese modernizacije i evropeizacije Srbije. Uz postojeće zatečene medije, osnovano je i mnoštvo lokalnih medija, što pisanih, što elektronskih. Promocija novih, evropskih vrednosti, mogla je nesmetano da počne. Međutim, pošto nijedna vlast pre njih nije imala hrabrosti da da Srbima privatnu inicijativu, tržišnu utakmicu u svim oblastima, a da i ne govorimo o kultu radne etike, tako i DOS-ovska vlast zatečeni brlog doživljava kao plen i resurs za samonamirivanje. Nenavikuti da bilo šta u životu rade ozbiljno, strpljivo i temeljno, lideri DOS-a obećanu modernizaciju vrlo brzo svode u ravan reklamnih kampanja i tzv. projekata civilnog sektora. Po Srbiji niču bilbordi, novac poreznih obveznika se nemilice „pere“, stranačke kase i liderski džepovi se pune. Kao zamenu za ozbiljan rad na podizanju urušene države, nudi se medijska lakirovka u vidu novih termina i pojmova. Javni diskurs postaje prepun ljudskih prava i sloboda, reformi, tranzicije, transparentnosti, tolerancije... 

Upravo poslednjim u ovom nizu, pojmom tolerancije, pozabavićemo se u ovom tekstu, pokušavajući da proniknemo u suštinu fenomena, da je jedan, naizgled običan životni pojam, uspeo da u dobroj meri obeleži jedan period Srpskog političkog života.

Krenućemo od samog pojma tolerancije. Da bismo značenje pojma tolerancije spoznali i definisali, logično je da mu potražimo što adekvatniji srpski ekvivalent. Kao prvi favorit nameće nam se nesumljivo pojam trpeljivosti. Tolerancija je dakle, trpeljivost da li prema nekome ili prema nečemu, svejedno. U oba slučaja relaciju određuje trpno stanje, nametnuto nekim oblikom spoljne prisile. Pod spoljnom prisilom podrazumevamo običajnost, ideologije, konvencije, zakone...  Da pojednostavimo, tolerancija je dakle, trpeljivost čoveka prema određenim stvarima, pojavama, ljudima koje ne voli, ili čak mrzi, a da zbog snage spoljne prisile nije kadar da slobodno ispolji svoj stav.

Toleranciju dakle, najdirektnije uslovljava pojam mržnje, dok joj životnost daje faktor prisile, što znači da je u suštini tolerancija polje ljudske neslobode.

Ako stvari već tako stoje, postavlja se pitanje kako je uopšte pojam tolerancije uspeo da srpskom političkom životu oduzme nekoliko godina? Odgovor nesumljivo nalazimo u strukturi stranaka koje su činile tadašnji DOS. Naime, na priči o toleranciji najviše su „jašile“ stranke samozvane građanske levice, a ustvari biološki i ideološki naslednici Brozovih izvršilaca najprljavijih ideoloških radova. Zavetnici Drezdenskog konkresa, zadojeni idejom „lomljenja kičme velikosrpskoj hegemoniji“, veoma su lako ideju pokojne crvene internacionale zamenili idejom globalizma, jer obe u suštini negiraju nacije, kulture, posebnosti. Ponovo su videli svoju šansu da stvaraju „novoga čoveka“. Promovišući toleranciju na jedan neprimereno agresivan, kampanjski način, agresivna levica je implicitno slala sliku o Srbima kao netrpeljivom, agresivnom i konfliktnom narodu. To je upravo ona slika koju su čitavu deceniju pre toga u globalnim medijima o Srbima stvarali sponzori ove grupacije stranaka. Da li je iza svega stajao dobro osmišljen projekat, ili je pomenutu družinu vodilo podsvesno i patološko, stvari su kojima se nećemo baviti u ovom tekstu. 

Kao neku vrstu odgovora procesu širenja pojma tolerancije, ponudićemo dva, pomalo zaboravljena, ali izvorno srpska pojma. Pojam sklada i pojam saglasja. Proistekli iz hrišćanske tradicije, ovi pojmovi u sebi ne nose ništa negativno. Naprotiv, možda i najistinitije oslikavaju pravu prirodu i duh Srpskog čoveka. Razlike među ljudima, bile one polne, verske, nacionalne, pojmovi sklada i saglasja dovode u harmoniju, a da pokretač tih procesa nije mržnja ili neko drugo negativno određenje. Štaviše, nemoguće je utemeljiti ozbiljno i stabilno građansko društvo unutar Srpske države, ako se ne bude gradilo na principima sklada i saglasja. Srpsko društvo, bremenito unutrašnjim razlikama, i nema pravo na drugačiji put. Naprosto, harmonično i skladno građansko društvo, jedini je garant, a i dokaz da je Srbija, na civilizovan način odagnala ideologiju Kominterne, sa svim njenim patogenim mutantima. Ideologiju, čiju su cenu Srbi preskupo platili.

(Foto: http://www.ashtonstewart.net/wp-content/uploads/2012/07/Tolerance.jpg)

 

  


Komentari
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.
Postavi komentar