Buba u uhu: Time to say Goodbye
Autor: 24
31.10.2015.

Moraću češće da odlazim. Neverovatno kakvu sam lavinu emocija pokrenula pakovanjem kofera. Da, ovo je poslednji blog iz zemlje sira i čokolade. Nije moje srce dovoljno imuno koliko sam mislila da jeste. Nikada u životu nisam istovremeno toliko patila i srećna bila. Žao mi je što ovo neće biti srećan blog. Drago mi je što će ovo biti novi početak. Volim nove početke. Tako su čisti i nevini. Ovaj će biti oproštajni blog samo sa ove geografske širine.

"It was the best of times, it was the worst of times".

Kradem tuđe književno umeće čija rečenica me grlila prethodne četiri godine. Ništa nije bilo planirano, nije trebalo ovako da bude. Trebala sam doći na tri meseca i vratiti se u Disneyland od naše lepe Srbije. Tako je trebalo da bude. Bila bih samo jedna u nizu, neidentifikovano NN lice na tuđoj teritoriji, veni, vidi, i idi. A ne, moja tri meseca su prešla tri i po godine i sada sam odgovorna za ovaj narod ovde. Ove divne ljude koji su učinili sve da ostanem, i koji ne mogu da shvate zašto idem. Neće nikada ni shvatiti. Ali zar je to uopšte bitno? Šta to menja stvar?

U duhu nepromenljivog, nepopravljivog prkosa i inata balkanskog, slušam pre nekoliko dana poslati mi deo sa koncerta Merlinovog, naravno zvali ste me i puštali "Moju Švicarsku" i razmišljam, da li je on isto ovo radio što i mi? Jer svaka mu je ka u Njegoša. Nije reč o stvaralačkom talentu, reč je o opisu emocija koji je 100 hiljada posto tačan. Mora da je gulio koju godinu ovde, ili je imao dobrog insajdera. U svakom slučaju, plakala sam kao beba. Jesam.

U međuvremenu ja se pakujem danas i nađem u jednoj fioci spisak "za" i "protiv" boravka ovde, star tri godine.
Kunem se Nikada nisam htela da ga bacim. Znala sam da će mi nekada biti za nauk. Mnogo je duži i bogatiji raznim psovkama i nepriličnim rečima te ga prenosim modifikovanog:

Srbija +:                                             Švajcarska +:
Više se cene ljudi.                                Mogu uštedeti
                                                        Mogu sebi priuštiti dobar život
                                                        Svi imaju para

Tu je, pre tri godine, Švica pobedila. Nekako mi je čak i milo što sam tako odlučila jer sam, kroz ovaj spisak, sazrela. Sad bi ga samo prepravila i umesto plusa dala joj minus.

Minus sa ljudskost i čovečanstvo, minus za hladnokrvnost, minus za vaše milione u grobovima. Lucifer je produžio sebi život ovde za hiljadu godina ovde. Pali ste na najmanjim izazovima. Nije se čak morao ni pomučiti. Rodili smo se i umrećemo goli, goli golcijati. Žao mi je što vam jedna klinka od 29 godina mora reći koliko vredite. Budite sami sebi brilijant, ko što Dino mudro reče. Podignite glavu, zagrlite, zablistajte očima. Zaglite jako, duže od tri sekunde, ostavite svoj trag na tuđem telu. Budite sami sebi najveći plus. Niko, pa čak ni ja, nije toliko naivan da veruje da je život u Srbiji bolji. I ne pozivam na patriotizam, pošto patriota nisam. Samo se vraćam korenima. Želim da grlim i ljubim svoju majku i oca svaki dan, da ih gledam žive, da im kažem: nemamo ništa, ali sam shvatila nešto, pa mi smo najbogatiji na svetu. Mama, držala sam mrtvo telo u krilu. Tata, drogu su mi u ruke gurali. Nisam ti smela reći, ali mislila sam na tebe stalno. Nisam te razočala. Ovde niko nema mamu i tatu koji su zajedno kao mi. Oni se ne smeju sa mamom i tatom. Oni nemaju ručak nedeljom u 12. Oni ne znaju da se igraju banke sa opalim lišćem u jesen. Njihove bake ne prave tri vrste jela za ručak samo zato što nisu mogle da se odluče šta će kuvati. Njihovi dedovi ne igraju šah ispred kuće sa komšijom. Ovde nema komšija. Ne znam samo sa kim se kartaju u toplim letnjim noćima? I sa kime dele sveže pečenu pitu sa višnjama?

I kako ste me pustili bez uputstva u svet? Jel' vam nije žao? Niko nije mogao da dosegne tu policu u biblioteci sa knjigom "život"? Priznajem. Teško štivo. Čitalačka elita više neće da se napreže slovima. Čitaju se hamburgeri za lakšu probavu.

Dali ste mi sve. Nikada u životu nisam imala svet na dlanu kao ovde. Hvala Vam. Hvala što ste me izbrusili i stavili mi cenu. Niste krivi vi što je moj kofer za vaše pluseve premali. Ja sad moram da se probudim iz ovoga sna. Ali bilo je lepo sanjati. 


Komentari
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove 025info redakcije.
Postavi komentar