Vratilo se preživljavanje na čekove

Kako da pri kupovini potrošim što manje novca, odložim plaćnje na što duži rok i pri tome ne platim kamatu na dug? S ovom finansijskom gimnastikom mnogi građani Srbije susreću se svakodnevno. Kao jedno od rešenja vratilo se i odloženo plaćanje čekovima. Na taj način ne kupuje se samo roba srednje vrednosti već se poček sve više koristi i kod pazara osnovnih potrepština. Podaci Udruženja banka Srbije govore da je 2006. godine izdato 9,6 miliona čekova, kojima je bila pokrivena suma od 24,56 milijarde dinara. U 2011. od banaka smo uzeli 8,96 miliona čekova a njima pokrili znatno veću sumu – 39,55 milijardi dinara. Osim potrošača, poček izuzetno odgovara i trgovcima. Uoči novogodišnjih i božićnih praznika prosto su se utrkivali u tome ko će dati duži poček. Korpa se mogla napuniti na odloženo od 90 do 180 dana. Negde je važilo pravilo: što veća suma, to duži poček pa su mnogi kupovali i to što im nije baš neophodno.
A šta ih čeka dalje? Većina banaka u Srbiji izdaje građanima čekove. Pravilo je da se može dobiti onoliko koliko je pokriveno novcem plus suma za dozvoljeni minus. Novi zakon o Zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji se primenjuje od decembra, skresao je troškove koje su banke naplaćivale klijentima, kao što su provizija za uzimanje gotovine, gašenje računa i slično.
Bankari su sada našli novi izvor prihoda, a to je da se izdavanje čekova naplaćuje. Pojedine kuće to rade za deset dinara a negde treba izdvojiti i celu stotku. Zato pri kupovini i ovaj novi trošak treba obavezno uračunati.
B92