Blog - kategorija Slike sećanja Alise Salopek

Danas nam je Slava. Na stolu su sveća, krsni kolač i koljivo. Vino, crno, crveno i mirisno belo – tamjanika, domaća rakija i druga pića kojima ćemo počastiti goste pre i uz svečani slavski - posni ručak. Sve po redu i običaju, što se kaže, u slavu i sećanje na pretke, a za zdravlje i sreću u porodici, i svečarima koji dođu u naš dom. U neka prošla vremena,...

Subote u detinjstvu u rodnoj Sonti obično su, u našoj kući, počinjale žgancima za doručak. Kod bake u Miletiću (Srpskom), znalo se: to je bio kačamak! I to preliven domaćim kiselim mlekom, mladim sirom, jogurtom ili mlekom. Kako kad je baka šta imala. Zimi, posle svinjokolje, obično je uvek bilo sprže, koju ja, inače, mnogo volim, pa je baka u tiganju propržila malo sprže i time zalila kačamak u našim...

Današnji osnovci se raduju kad dobiju novi mobilni telefon, ko zna koji "Ajfon", "Ajpod" i slične moderne primerke, a ja sam bila presrećna kad sam dobila čitalačku značku. Rasla sam do neba i ponosno je ponela kući posle svečane podele u Domu kulture. Kao da sam dobila nekakav orden, a ne značku. Ali, nije to bila obična značka. Po izgledu jeste, nalik onim drugima koje smo kupovali na eskurzijama...

Nedavno sam dobila na poklon kozmetiku od kozjeg mleka. Pročitavši samo površno šta na flašici piše, i to još na engleskom, mislila sam da je to mleko za telo. "Goat’s milk" -  znači kozje mleko, zar ne? Nekih nedelju dana tim "mlekom" mazala sam ruke. I to sam još dobro natopila, da "snaga" i zdravo kozje mleko povrati svežinu mojim suvim rukama. Rukama "natopljenim" u kozjem mleku, dobrih desetak...

Na zidu u ćošku, na kraju stepeništa prvog sprata sonćanske osnovne škole, nekad je stajala oglasna tabla. Ne znam da li i sada na tom mestu stoji, ali u ono moje osnovnoškolsko vreme, na toj tabli su se "kačila" sva obaveštenja nama učenicima, pozivi, konkursi, rezultati raznih takmičenja.   Kako je u to vreme bilo pravilo škole da se za svaki predmet menja učionica, tako su se učenici u vreme...

Svako ko je poznavao moju baku, majčinu majku, mogao je za nju da kaže da je mnogo pričala. I "naširoko" i "nadugačko", što bi se reklo. Počela bi nešto, pa bi to "nešto" još objašnjavala, dopunjavala, na to "dopunjeno" dodavala bi još druge priče i objašnjenja, tako da sam često zaboravljala odakle je počela i o čemu je zapravo govorila. Ono po čemu ja baku pamtim, to nisu...

Mnogo puta sam već govorila da sam detinjstvo provela kod bake i dede. Ta Vojvođanska, gde su oni živeli, a i druge ulice oko "Jezera" u Miletiću (Srpskom) ostaju u mom sećanju kao "ulice mog detinjstva". Svaki put kad me slike sećanja vrate u te dane, na mom licu se pojavi blagi osmeh mira, radosti i neizmerne ljubavi prema svemu što me za to selo vezivalo, oduvek.     Dedu...

Kroz sećanje odzvanja igra koja je u vreme mog detinjstva i zimskih večeri bez struje bila "pravi hit"! Ne znam koji joj je tačan naziv, ali u mojim uspomenama ostade kao: "Pade brus". Šta je brus, i da li treba da ga napišem sad malim ili velikim slovom, da li je to neka stvar, ili životinja, pojava neka ili šta već, ne znam, ali se dobro sećam svakog dela igre.

Ove nedelje je bio Kirbaj u Svilojevu. Nekako, uvek "padne" dve nedelje posle onog u Sonti. I nekako, svaki put kad gledam slike sa Kirbaja koje na "fejs" postave moji prijatelji iz tog sela, ne mogu a da u tim slikama ne vidim nešto što nije isto kao u vreme kad smo sestra i ja svake godine odlazile na taj praznik u Svilojevo. I ne mogu, sećajući se nekih...

Prosto i ne primetih kako je proletelo vreme od moje poslednje slike sećanja na ovom blogu. Kao da su one obične i svakodnevne životne situacije i mene odvukle u "neke druge vode", zaboravljajući da sam nekad sebi obećala da neću prestajati da pišem, šta god da me od toga odvuče i koliko god daleko bilo. Izgleda da preko mnogih svojih obećanja olako prelazimo. Opravdanje je uvek u onom: "posle...